Ex Libris
Autor ovog sadržaja je Saša | Pripada temi Art
“Ex Libris” štampano umetničko delo malog formata, koje se obično lepi na unutrašnju stranu korica knjige, da bi identifikovala vlasnika. “Ex-libris” je latinska fraza, koja znači iz knjiga tog i tog… ime osobe koja naručuje od umetnika. Način da elegantnije i dekorativnije obeleže svoje vlasništvo nad knjigama nego što je to obično upisivanje imena. Retko je veći od 20 x 22 cm, jer treba da bude usklađen sa veličinom knjiga.
Neki od najboljih ekslibrisa napravljenih danas delo su ruskih, čeških ili slovačkih umetnika. Ex Libris je manje značajna umetnička forma, ali se ipak održala već pet stotina godina.
Svojevremeno sam napravio nekoliko otisaka od kojih je ovde izložen jedan. Priznajem, zvučalo je nekako edukativno ali može i da se pogleda. Preporučujem veoma zanimljiv Exlibris Museum gde su predstavljeni mnogi majstori ove grafičke discipline. Deluje inspirativno, kao i svaka dobra izložba.
Ukoliko vam baš treba, mogu i da vam uradim neki :}
P.S. Cijena? Prava sitnica…
Tag: grafika
Digital Draw
Autor ovog sadržaja je Saša | Pripada temi Art
Prvobitno je izrađen crtež običnom olovkom B6,
tekstura na koži konjića tehnikom “frotage” (trljanje o neku hrapavu površinu).
Sve to je potom skenirano u doterano u CorelDRAW & CorelPAINT-u.U CorelDRAW-u je crtež obrezan i tako odvojen konjić od pozadine, snimljene u dve datoteke.
Otvoreno zatim u CorelPAINT-u i pomoću komande Saturnation i Color Balance iskombinovane nijanse kolorita, konačno sve spojeno u jednu…
Tag: grafika
Zašto sačuvati stare skice?
Autor ovog sadržaja je Saša | Pripada temi Art
Jedna od bajatih skica,
ovog puta je poslužla kako osnova za fotomanipulaciju.
Ne tako davno, obrađivao sam tematiku “sport”.
Atletika je čini mi se nekako najpogodnija, kraljica sporta. Možda. Ali ispade eto skica.
Hmm..kad malo bolje razmislim, mogao bih ovo naslikati.
Sasvim je moguće.
Tag: skice
Početak nečega što bi ličilo na nešto
Autor ovog sadržaja je Saša | Pripada temi Poetik
Duž mokre ulice, isecao sam oštar vazduh na kriške širokog koraka. Iza prvog ugla, već omamljen od hladnog vetra, zurim u modro nebo. Zimsko je veče čudesno, pogotovo u kombinaciji mirisa domaće stoke i vlažne zemlje. Aromatična idila sela.
Uokvirena slika zvezdanog beskraja kovitlacima dima iz odžaka okačena nad glavom izmolila je još jedan dug zamagljen pogled u plavo.
Premeštajući se sa jedne na drugu nogu, usamljen na betonskom platou, nestrpljivo iščekujem poslednji autobus. Neprijatnost koju je donela prohladna noć. Naviru misli.
„Zrak se prelama u vodi, kao ulaz u dvorac iz priče. Uz tihu vodu, pod niskim nebom, pesak skuplja sunce. Zaronjen u miris rascvetalih vrba, uporan kao trava, ležem na mulj. Slušam. Kroz ponavljanje trenutka, kao eho vekova uhvatim akorde nečeg što traje, postoji, kao voda.
Nisam se mučio da to steknem.
Još jedno leto. Ništa mi i ne treba. Samo da me puste svi redom. U vodu. U leto. Da zaronim sve do peska. Do mulja koji miriše na detinjstvo čak i kad se samo setim, do crnih školjki.
Ta tišina dole je drugačija. Nije prazna. Bruji.
A kad izronim, čujem ti smeh. I još mirišu vrbe.“
Odlično, pomislih. Otišao sam dalje od početka a već sam stigao do kraja. Čemu više reči. Ovo je gotova slika.
Zadrhtao sam trgnuvši se iznenađen. Zvuk kočnica i kompresora koji otvara jedna ogromna vrata, sa svom teatralnošću razotkriva duboki stepenik, pa još jedan koji usmerava pogled na gore, na ozbiljnog i rekao bih nestrpljivog vozača. Srećom pa je kondukter upadljivo veseo piskavo zakreštao: Horgoš-Kanjiža!
Nekoliko đaka poput preplašenih pilića,iskočilo je iz autobusa a zatim je odpijukalo u nepoznatom pravcu u potrazi za svojim kokošinjcem.
Udobno smešten na sedište, nazirem tamo, u daljini, svetlost grada.
Oslikati knjigu ili čitati sliku.
Pitam se…
Tag: moje priče, Poetik
Život
Autor ovog sadržaja je Saša | Pripada temi Poetik
Sve to ne zavisi od mene.
Setim se kako beše lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.
I, vidiš, to uteši me.
Ne zavisi od mene.
Dosta je da tog dana,
zemlja oko mene zamiriše preorana,
ili da oblaci prolete,
malo niže,
pa da me to potrese.
Ne, ne od mene.
Dosta će biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrči neko ozeblo, tude, dete
i zagrli me.
Miloš Crnjanski
Dan je bio sasvim običan, baš kao i neki drugi, kada mislimo da se ne dogada ništa što se već nije dogodilo.Utonuvši u misli, zatečen, upiljio sam se u svoje parče neba nad glavom. Divno, zar ne? Sasvim je jasno da su stihovi Crnjanskog primereni trenutku.
