Brica

Autor ovog sadržaja je Saša | Pripada temi Život

ovakav sam kad se brijem

Razmišljam u sebi jutros, godinama obavljam ovaj posao a nisam svestan da imam zanat u rukama. Rutinski posao koji mnogi muškarci obavljaju svakog jutra. Rutina do te mere da se osećam neprijatno ako malo zarastem u bradu. Ponekad ipak ostavim dan ili dva ali samo u slučaju kada ne izlazim iz kuće.

Šta vi radite godinama svakog dana?

Tags:

Permalink | 13 januar, 2008

6 Komentara na zapis “Brica”

  1. voja :
    15 januar 2008 u 0:13

    Jedem

  2. Ivana :
    16 januar 2008 u 23:45

    Bilo mi je jako zanimljivo da otkrijem kako berbernice opstaju ovde uprkos svim modernizacijama, popularnosti frizera, tehnologiji i cemu ne. Uvek izgledaju spolja kao iz drugog vremena, i jesu takve: bazicne, bez ikakvog dekora koji mami, a i cene su im stabilne godinama.
    Priznajem i da jos nisam stupila u jednu. Ali sam cula brojne price o tome kako je to fenomenalno iskustvo za muskarce.
    Dobar zanat, za sva vremena.
    Ja nemam ni jedan.

  3. sasha :
    17 januar 2008 u 0:18

    Od kako znam za sebe posećujem istog. Tamo se još uvek nalazi stolica sa stilizovanm glavom konjića od metala na kojoj sam zauzimao mesto dok sam bio dete. Na istoj se pre nekoliko meseci šišao i moj sin. I kao što kažeš kao da se ništa nije promenio.Muzika se u radnji sluša još uvek preko starog magnetofona koji besprekorno radi.Isti nameštaj, kao da je vreme stalo. Samo u ogledalu nije isti odraz naših lica.

    A što se tiče zanata, mislim da svi imamo bar nešto. Toliko toga obavljamo rutinski da nismo ni svesni da je nešto od toga nekome zanat. Mnoge žene su vešte kuvarice, vaspitačice. Možda bi to mogli jednostavno smestiti u veštine, međutim čak i tada nekom je to zanimanje.

    Organizacione veštine ako radiš sa ljudima ili imaš porodicu,
    možda znaš da voziš. U krajnjoj liniji i kreativnost je nekome zanat, a tebi kako vidim ne manjka.

  4. Ana :
    17 januar 2008 u 10:37

    hehe…i žene radimo nešto slićno :) samo ne toliko često hehe

    sigurno svaki dan:
    prićam sa mojim roditeljima,
    tražim snagu, volju za efektivan posao što si diplome tiće,
    obavezno perem zube,
    nešto ćitam od knjiga,
    slušam muziku (nema dana bez nje),
    razmišljam o svojoj identiteti,
    pogledam se u ogledalo

  5. StarSaya :
    20 januar 2008 u 23:12

    Hm…ovo je odlična tema za razmišljanje… Šta sve zapravo radimo rutinski što bi se moglo smatrati veštinom… Divim se muškarcima dok briju lice… meni to deluje svaki put kao visoko rizična radnja :) Eto barem jedne prednosti kad si žena (uvek je ono “mi moramo ovo a vi ne morate” i sl:))

  6. Ivana :
    22 januar 2008 u 17:01

    Tema je zaista jako lepa. I lepo postavljena: od tako jedne svakidasnje radnje (na koju se mnogi rutinski zale) do neobicnog preobrazaja koji je samo drugacijim uglom gledanja pretvara u zanat - a zanat nikada nece izgubiti na univerzalnim vrednostima: trudu i znanju - do kontemplacije na temu svakidasnjih vestina kojih nismo svesni.
    Cak jasno mogu da vidim (u ovom trenutku inspiracije) ovako jednu monodramu na sceni.
    Hvala na lepim recima ohrabrenja po pitanju zanata, Sasha, ali ja sam sledeci tvoju misao pokusala da razlucim da li zaista posedujem zanat od tih svakodnevnih aktivnosti. Zanat koji bi ljudskom drustvu ako ne bas bio neophodan onda realno koristan. Mogla bih ja da kuvam, i to ne bude lose, mogla bih stosta drugo, cak sam svastar ako sam ista, a i snalazljiva sam u pristojnoj meri, ali nista se ne bi moglo porediti sa tvojim zanatom brice. Dakle, mogla bih da nadjem zaposlenje, ali ne i da budem pravi zanatlija :)
    I bilo je zanimljivo doci do tog zakljucka.

Želite komentarisati?