Prijatelj
Imam čudnog prijatelja, mator čovek, mnogo voli da izmišlja. Ne hajem mnogo za njegove fantazije, jer tu nema ničeg opakog ni pokvarenog. Pre bi se reklo da je kao dete, naivan u ubeđenju da će mu ljudi poverovati. Mada, ima i onih koji mu mnogo veruju. Takve treba, mislim se, negde smestiti, da budu kao zaštićena vrsta u nekom rezervatu, pa da vode omladinu da gledaju i da se poduče. Samo, mene ne može da prevari. Uhvatio sam ga u laži.
Oduševljeno primetih kako ima veoma lepu biljku i još ne izustih kako i moja lepo napreduje, kad uskoči s komentarom:
- Ah da, to sam dobio od japanskog ambasadora!
Pa i da mu poverujem, ali koliko se sećam i kokošku je dobio od ambasadora, samo od kineskog. Taj se izgleda samo sa ambasadorima druži?
Pijemo gorku kafu ručno mlevenu u Izraelu, studiramo kamenje u pesku iz Egipta, čitamo poslednji originalni rukopis na pergamentu uvaženog mađarskog pesnika.
On je i pored svega veoma zanimljiv čovek, obrazovan i bogat (životnim iskustvom). Ume matori da priča, sve ne trepćeš, sediš ukočeno i ličiš na veliko uvo. Ne znaš gde se prepliće istina i laž. Tri dana ti lete misli u glavi nakon toga.
Samotnjak, raduje se kada ga posetim. Ponekad glumi da je strašno zauzet, evo danas putuje za Beograd u vezi sa ostavinskom raspravom ili mu dolaze uvaženi gosti iz belog sveta, onomad baš iz Australije koje vodi za Peštu u obilazak znamenitosti. Ko će ako ne on?
Zaboravim se ponekad, pa ga dugo ne posećujem.
Kada se sretnemo na ulici, sa tužnim pogledom, čini mi se zaplakati bi mogao, pita:
- Je li, kada ćeš doći?
Ili se odsečno izjasni snažnim baritonom kako mu treba nešto za čitanje.
Dobar je drug, svratim do njega opet.
dobra priča… baš za godišnji i malo prisjećanja….
Te njegove priče onda i nisu tolike laži, više su PRIČE. ;) Laž može da povredi, a ove priče vas nekako povezuju. Čovek je očigledno usamljen i ima bujnu maštu, na ovom drugom mu zavidim. Podsetio me je na oca iz knjige/filma Krupna riba. Ma, sladak je. :))
Retki su takvi ljudi koji izmisljaju od ciste bujne maste, i potrebe da sa nekim pricaju, i nikakvo zlo od toga nikome ne dolazi. Mozda ih je bilo vise ranije kada nije svima bilo dostupno da sve provere. Ili ih je podjednak broj i danas, ali umesto da pricaju price oni piju lekove ili nesto drugo, i cute.
Dopada mi se jako i fotografija, i sjajno se uklopila u pricu. Hvala sto si oznacio dugme, promaklo bi mi :))
Veoma su inspirativni, zanimljivi, zabavni.