Plagijat
Potpuno slučajno,
dohvatih časopis koji je ostavila prijateljica moje majke, poželevši da prelistam nekoliko stranica. I počevši da čitam nasumično odabranu stranicu, ubrzo shvatim da čitam svoj tekst! . Tu i tamo u kombinacijama sa drugog izvora. Radi se o časopisu Stil Magazin koji je izašao 1 septembra 2008. Uredno potpisan da je članak pripremila Suzana Obradović.
Ovde možete pogledati celu stranicu.
I bi mi malo žao, zaslužio sam barem kafu od dotične dame novinara ako se to tako zove. Neko pristojniji bi naveo izvor ili bi se obratio autoru. Nije štos izmeniti znakove interpunkcije ili red reči. Meni je bilo potrebno najmanje dva sata dok sam tekst sastavio, vreme u istraživanju ne računam. Sa par klikova na pretraživaču, kombinacijom ctrl+c/ctrl-v imamo sadržaj za magazin.
A njega, morate platiti.
Obavezno ih tuži.
Mislim da nemam vremena za te stvari a ne verujem da bi to nešto rešilo. Ovo ovde je sasvim dovoljno. Ne tražim nikakvu drugu satisfakciju.
Međutim, ako se slično dogodi sa slikama, pesmama ili pričama čiji sam autor, svakako hoću. Imam veoma dobrog advokata.
Desila mi se slicna situacija prosle godine. Isprva , reagovao sam kao i ti sada, cak mi je bilo i drago. Medjutim, posle toga sam bas ispizdeo. Nije mi bilo ni malo pravo.
I sam kazes da casopis kosta, sto znaci da doticna prima novac za taj clanak.
Da li to znaci da tebi/meni/nekom drugom rastu magarece usi?
Da li trebas ostati ravnodusan?
Mislim da ne !
Više puta sam primetio u nekoliko novina i časopisa da na redovnoj osnovi skida informacije sa interneta i objavljuje taj sadržaj bez navođenja o izvoru.
Očigledno nema ničega što bi ih sprečilo da to rade nesmetano.
Zašto onda da rasipam svoje vreme i energiju?
S druge strane, razmišljam i o svom propustu da takve stvari predupredim na vreme.
Pošalji mejl redakciji i traži da objave izvinjenje i raskinu saradnju sa plagijatorom, i navedi da ćeš u suprotnom prepustiti pregovore svom advokatu. Od njihove reakcije ćeš videti smatraju li te za budalu, ili jednostavno ne znaju da ona smatra njih i podvaljuje tuđe tekstove.
Ovo se na ovim našim prostorima događa svakodnevno. Da je to negdje vani, ženska bi sigurno izgubila posao, a ti bi se omastio bogatom odštetom. Ovako ti, nažalost, samo ostaje da sjedneš i plaćeš. Al, ja bi im svakako poslao jedan sočan mail u uredništvo, čisto da neko drugi u budućnosti ipak malo promisli kad bude pokušao napraviti nešto slično.
Ovo nije smesno, nego žalosno. Nebi smetalo da nazoveš urednika i da napomeneš u čemu je stvar. Ja sam imao sličan slučaj, gde mi je vojni list ODBRANA, preuzeo veliki tekst sa sajta takođe bez navođenja izvora. Tekst je bio o streličarstvu i autor ga je pripremao nekoliko nedelja. Ali me je on zamolio da ostavim stvar takvu kakva jeste, da ne talasam. A bio sam se spremio da zatražim da objave izvinjenje.
Jbt da ne poverujes, moje tekstove jesu skidali ali su me uglavnom citirali ili pitali da li smeju da preuzmu, mada nikad ne znas sta je sve izaslo a da ti nisi primetio…
Meni se to dešava sa tekstom o mobingu, pre svega sa komentarima na njemu. LJudi, neblogeri (da ne kažem civili ;) ) ostavili su na desetine komentara u kojima opisuju svoj slučaj žrtve mobinga, a ti slučajevi često se nađu na stranicama magazina i dnevnih novina, kao deo „istraživačkog” rada nekog novinara. Nikad još nisam ništa uradila po tom pitanju.
Ovde, međutim, vidim da se „autorka” uredno potpisala sa „Pripremila”… što će reći da je koristila više izvora ;) i tako pripremila izvore u jedan tekst.
E, sad, to što je 4/5 teksta izvor tvoj blog :) , zakon te ne štiti, jer još uvek ne prepoznaje online sadržaj kao deo autorskog prava (javljao se na moj blog i jedan pravnik iz kabineta ministarstva pravde u prethodnoj vladi, pa nam je to lepo objasnio: ili zaštitite svoje tekstove u autorskoj agenciji, ili budite spremni da vas plagiraju bez posledica).
Međutim, uvek možeš da obavestiš uredništvo lista i mislim da to treba da uradiš. Za to ti ne treba puno vremena ni živaca. Ne moraš čak ni da tražiš da ti se u sledećem broju izvinjavaju (što neće ni učini), već onako, čisto da znaju kako se „pripremaju” tekstovi u redakciji.
I ja sam zapazo izraz: pripremila, koji se može tumačiti kako se kome dopadne. MIslim da ću u buduće stvari do kojih mi je posebno stalo zaštititi u autorskoj agenciji i hvala ti na tom podatku.
Uradi isto sto je uradioi Milan – http://www.mmilan.com
Psi redakciji i obavesti hosting provajdera o tome posto su takav tekst postavili i na sajt.
Pozdrav
ipak, i krađa je moralnija od onoga što je dotična mogla da napiše na zadatu temu… ne mogu da verujem!
Ne znam kakva je razlika između autorskih prava na fotografije i tekstove, ali je nekoliko ljudi naplatilo nezakonito korišćenje fotografija koje su skinute sa sajtova.
http://www.dizajnzona.com/forums/index.php?s=&showtopic=27195&view=findpost&p=546519
Meni se to desilo pre jedno mesec dana, a tekst je bio objavljen u Politici, i to u onlajn izdanju. Prvo sam bila besna, a onda sam smirila strasti. Samim tim što sam pristala da pišem a da to svako može da pročita i preuzme, prihvatila sam činjenicu da svako taj tekst može iskoristiti kako želi, a ti nad tim nemaš nikakvu kontrolu. Ljudi kradu i fotografije i prevode i potpisuju ih svojim imenom ili ih slobodno upotrebljavaju, isto se dešava i sa kodovima, i ne dešava se samo kod nas. Internet ima svoje pozitivne i negativne strane. Ako bi se time previše opterećivao, postao bi paranoičan, a mislim da registrovanje u autorskoj agenciji nije trajno rešenje, jer se svaka njihova usluga plaća. Naravno, vredne stvari treba zaštiti. I ja sam da pišeš redakciji, čisto da im daš do znanja da si primetio da su koristili tvoj tekst, da budu svesni da nisu prošli neprimećeni.
A tih ljudi koji se kite tuđim perjem bilo je uvek.
Danas je do mene ponovo stigao novi broj već pomenutog magazina. Kao što se može očekivati, pregledao sam ga sa većom pažnjom nego što bi to učinio inače. Primetio sam da Suzana O. u novom broju ima najmanje 15 „svojih” tekstova što je više od 60% sadržaja, jedan deo zauzimaju reklame i pet šest drugih članaka. Njena oblast bi recimo mogli nazvati zdrav život, ishrana, psihički život, lekovito bilje, bračno savetovalište, kultura i umetnost, intervjui sa poznatim osobama. Dakle svestrana ličnost.
Sad, ako bih nedeljno morao napisati po 15 tekstova u kategoriji u kojoj sam stručan, bio bi to napor vredan poštovanja. Dodajmo tome broj tekstova na mesečnom nivou, dobili bi smo 60 članaka, a neki zauzimaju i po dve strane, sve sa likovnim prilozima, fotografijama koji imaju svoj komentar.
Ne čudi me zbog čega je došlo do ove…hm.. pozajmice.
I šta sad tu imam da zovem redakciju, bez nje novine ne bi ni izlazile. Tiraž magazina je koliko se sećam 135000 primeraka a cena 20 dinara. Neku računicu možemo izvući.
Oćemo sad malo i o sociološkom aspektu?
Ajd, za drugi put.
Moram da okupam svog malog sina, vrlo je nestrpljiv.