Proleće je, nemam tremu, menjam temu

Poneo sam i ovog puta sve, kao da mi je bilo potrebno.  Ranac, fotoaparat, kojekakvog papira, nepoznat broj olovaka deljiv sa tri, dve kutije akvarelnih boja za svaki slučaj, četkica svih vrsta veličina i dezena a njih sam odavno prestao da brojim. Dva sata sam samo hodao i gledao u ono šta mi je proleće tog popodneva nudilo. U povratku kući, uradio sam nekoliko snimaka.
Da mi je znati, šta mi se motalo po glavi

Proleće je, menjam temu.

Dan neslućene radosti

Hteo ili ne, još uvek nalazim da je predivan dan u kom se umeju uočiti njegove dragocenosti. Iznenađuju me kao neobično zanimljivi kamenčići na obali koje za svaki slučaj sakupim i potom odlažem u džepove sa još nekim važnim sitnicama. Ponekad požudno kao što pesak upija sunce. Očajnički, ako misli nisu jasne. Neodlučan za nestašluke.

Sada mi je kirstalno jasno šta je pitanje vremena i tog neočekivanog trenutka.
Prevalio sam ga i ovaj put a da ne znam tačno kako da vam to objasnim.
Ovo je dan samo tihi nagoveštaj neslućene radosti.
Kao pesma.

Na putu


Šta mogu? Na putu za posao vreme ponekad zaista deluje sumorno. Na ulazu u selo, škljocam sa mesta vozača, privučen toplo žutoj svetlosti farova  automobila. Zatim preturam po džepu i tražim još sitnog novca. Volim svratiti do obližnje pekare na vruć burek. Posle njega ne izgleda više tako strašno, čak mi se i fotografija sviđa.

Јутарња сценографија

     Јутрос сам уранио јер је радна субота. Пошао сам аутом до оближњег села како бих одржао два часа у школи. Обасјана дифузном светлошћу сцена на путу је изгледала готово филмска. Развејан снег лежи по њивама окован ледом, а бело небо прошарано је тамнијим валерима облака.

Местимично из снега провирује црна ораница. Крај пута, у колони, орезана стабла старих дудова, смешни као ошишани регрути. Нешто даље иза, шума, сива и огољена без лишћа.

Пажња се затим измешта на небо. Ту је главни догађај. Велика јата црних птица поигравају се са ветром. Мислим да су вране.

Неочекивано су ме дочекале у граду по повратку кући. Свуда их има, на травњаку, стаблима, крововима. Посматрам их кроз прозор. Неки човек љутито покушава да их отера. Драго ми је што седим у аутомобилу и не могу да га чујем. Израз његовог лица ме уверава у сву силину његовог беса.

Сада сам код куће и бележим своје импресије. Не желим да их заборавим. Топло ми је и уживам у подневном зубатом сунцу испијајући омиљени espresso. Утисак још не бледи, све ми је у глави. Цртаћу данас птице. Тушем. Није ми више жао што сам рано устао, па макар била и субота.