Najbolje ocenjeni od strane posetilaca sajta i žirija objavljeni su u štampanom obliku a odabrani autori dobili su svoj primerak magazina uz simboličnu novčanu nadoknadu od 100$.

Kako reče Goran SEKA (čitaj: svetska ekonomska kriza) je izgleda bila kap koja je prelila. Zvanično 5.  januara ovaj magazin prestaje sa postojanjem a ukida se i njegovo veb izdanje.

Međutim ,ljubiteljima fotografije pružena je mogućnost da preuzmu sva dosadašnja izdanja u PDF formatu u njihovoj arhivi.

Požurite jer je vreme ograničeno!

Nostalgično, otvara se i nova grupica na flickr-u, gde ćemo još neko vreme pratiti tragove ovog projekta. Nadamo se da će flickr preživeti :)

Glavni i odgovorni urednik Laura Brunow Miner pismo završava rečima:

- Keep in touch. This has always been much more than just a job to each of us, and we»ll miss you guys! We»ll be checking the account jpgletters@gmail.com in our free time going forward. We can’t promise to reply to every email (since we»ll be busy tuning up our resumes) but we»d love to hear from you.
- Stay posted. Although the magazine is ceasing publication, we»ll be updating you on what’s happening with your subscription early next week.

We»re soggy-eyed messes, but it is what it is. At that, JPGers, we bid you goodbye, and good luck in 2009 and the future.

Pored svega, ima nešto što me raduje. To je pokretanje novog e-magazina na našim prostorima čiji je idejni tvorac Darko, već poznat u domaćoj blogosferi sa blogom Jedna Svetlost. Darko, samo hrabro!

2000 PHOTOGRAPHS from JP Zuviate on Vimeo.

Kroz razgovor otkrivamo da postoje teksture na patikma, cipelama, metalnim novčićima, dugmadima, pa zagledamo popucali lak na ormaru, suve daske pod prozorom i hrapave peronice. Rezultat je veoma zanimljiv. Kapiraju svetlosnom brzinom. I veoma brzo uče.

Nije loše za prvi put, zar ne?

Slovo, glas odštampane strane, može biti čitko i dosadno ili čitko i očaravajuće, u zavisnosti od njegovog izgleda i načina korišćenja. Drugim rečima, ono što zaljubljenici u knjige zovu čitljivost nije sinonim za ono što optičari zovu čitkost.

Čitljivost tipografskog pisma može se uporediti sa zvučnošću ljudskog glasa. Predavač mora svaku reč izgovoriti razgovetno i jasno. Čak i u ograničenom zvučnom spektru leži čitava skala govornih tonova, od onih metalno jednoličnih otezanja do beskrajno fleksibilnih i ubedljivih tonova dobrog govornika.

Beatrice Warde

Sa sajta Tipometar preuzeo sam ovaj izvanredan font Adamant BG autora Vedrana Erakovića.

Font je na ovogodišnjem Grifonu dobio priznanje u kategoriji Tipografsko pismo.
Zbog ličnog iskustva potvrdiću da je zasluženo, postavio sam ga kao podrazumevano na mom računaru.
Sada moji dokumenti pisani ćiriličkim pismom izgledaju besprekorno, lepi su i čitljivi.

Tipometar o ovom fontu kaže sledeće:

Tipometar je pokrenuo projekat čiji je cilj da svima koji žele da koriste ćirilicu na računarima omogući da besplatno dobiju kvalitetna tipografska pisma. Realizaciju ovog projekta podržao je Sekretarijat za kulturu Skupštine grada Beograda, koji je u tu svrhu izdvojio određena sredstva.

Drugi, jednako dobar, takođe besplatan je Resavska BG autora Olivere Stojadinović.

U lepotu se možete uveriti sami.

Svako ko drži do lepog ćiriličkog slova, neka obavezno poseti Tipometar.
Pronaći će mnogo korisnog štiva a verujem i uživati.

Problem je sasvim uobičajen. Tokom rada na slici stignem do tačke* kada više ne umem. Nema se kud. Ostaviti pa prošetati, proverena metoda za opuštanje. Popodne provodim sa porodicom. Pre spavanja, pomislim kako bi bilo zgodno još malo eksperimentisati na računaru. Jutro ću dočekati sa nekoliko varijanti. Sada sam međutim siguran da neće ličiti ni na jednu. Zamršeno? Slažem se, najbolje je prvo odspavati.

*Pod rednim brojem dva.

U pripremi je novi dizajn. Pročišen, tako reći minimalistički. Tako mi se sviđa.

Igra oblika i svetlosti američkog ilustratora ANDY GILMORE-ROCHESTER, NY

Stephan Balleux pastuozan rad u tehnici ulja. Ili možda i nije?

Sam Winston stvara skulpture, crteže i knjige.

Umetnik Jenifer Maestre koji ne baca istrošene olovke.

dohvatih časopis koji je ostavila prijateljica moje majke, poželevši da prelistam nekoliko stranica. I počevši da čitam nasumično odabranu stranicu, ubrzo shvatim da čitam svoj tekst! . Tu i tamo u kombinacijama sa drugog izvora. Radi se o časopisu Stil Magazin koji je izašao 1 septembra 2008. Uredno potpisan da je članak pripremila Suzana Obradović.

Ovde možete pogledati celu stranicu.

I bi mi malo žao, zaslužio sam barem kafu od dotične dame novinara ako se to tako zove. Neko pristojniji bi  naveo izvor ili bi se obratio autoru. Nije štos izmeniti znakove interpunkcije ili red reči. Meni je bilo potrebno najmanje dva sata dok sam tekst sastavio, vreme  u istraživanju ne računam. Sa par klikova na pretraživaču, kombinacijom ctrl+c/ctrl-v imamo sadržaj za magazin.

A njega, morate platiti.

Simaptičan čikica koji veselo radi. Ponela me je atmosfera. I kolorit, naravno. A da probate? Nema veze, može malo više žvrljanja, ovako:

Skloni ste kontemplativnijoj metodi? Što da ne, ovako?

Ko o čemu, baba o uštipcima. Bitan je osećaj za feeling ;)

Lenja dama, Tisa, lagano se kreće ušuškana u svom raskvašenom koritu, potpuno spremna da nam se otvori. Iz tog razloga se okupilo stotine ljudi koji opijeno zure u blago ustalasanu vodu.

Tiho i nenametljivo otkriva svoju dugo skrivanu tajnu iz mutne dubine. Pokazuje nam svoje blago, koje je skrivala tri godine – Tiski cvet. Ovu gotovo lirsku atmosferu ubrzo će zameniti eksplozija života i smrti, rađanja i umiranja, fenomen koji se odvija pred vama za samo jedan dan.

Želim da verujem da će još mnogo godina umeti da nadahne mnoge ljubitelje stvarstva.
U poslednjih nekoliko godina ovoj neobičnoj i retkoj pojavi se posvećuje veća pažnja nego ranije.

U kratkom istraživanju ove tematike, upoznao sam se sa projektom „Mapiranje i zaštita staništa tiskog cveta“ u organizaciji Akademskog društva za proučavanje i zaštitu prirode – Novi Sad, predstavljeni na svom veb sajtu Palingenia. Na primeren način provomiše potrebu za njegovom zaštitom. Društvo trenutno broji oko 80 članova, među kojima su studenti prirodnih nauka, diplomirani biolozi, ekolozi, geografi, šumari, fotografi i snimatelji prirode, pedagozi i druge individue profesionalno ili amaterski uključene u proučavanje i zaštitu prirode.

Zašto bi mogao da nas zanima jedan insekt?

O tome se kaže na sajtu Palingenia sledeće:

Prema fosilnim nalazima zaključeno je da je Palingenia longicauda živela pre 290-350 miliona godina, od Karbona, zbog čega je smatramo tercijernim reliktom. Areal rasprostranjenja je nekada bio mnogo veći; ranije je bila prisutna širom cele Evrope, osim u Mediteranu i na krajnjem severu. U XX veku potpuno izumire u Zapadnoj Evropi i donjem toku Dunava. Smatra se da je danas ima još jedino u srednjem i donjem toku Tise i nekim tiskim pritokama.

Zbog velike filogenetske starosti ovog reda, neki ih nazivaju živim fosilima.

Bez obzira na kulturni aspekt manifestacije koja se i ove godine organizuje u Kanjiži, više je nego sigurno da je neophodno uraditi mnogo toga na zaštiti Tiskog cveta koji se nalazi na listi ugroženih vrsta. Treba li napomenuti da u Srbiji još uvek nije zaštićen? Dobar razlog da se radi na tome.

Poput mnogih Kanjižana i sam sam ljubitelj prirode i najmanje što mogu je da o tome nešto javno kažem na svom blogu. Nadahnuće nije teško potražiti, pošto posmatranje ovog fenomena ostavlja dovoljno prostora za kreativno izražavanje o ličnim utiscima. Možete mi verovati da je čitav događaj veoma atraktivan. Ako ste ga propustili ove, sledeće godine ne morate, sad kada ste informisani srdačno ste pozvani da ga doživite. Obaveštenja o vremenu cvetanja mogu se pronaći na lokalnom sajtu Kanjiže.

Tu su brojni amaterski snimci koji na svoj način mogu dočarati utisak. A nema razloga da ne pomenem i ovogodišnji video snimak /.wmv formatt-14,5 Mb (u pripremi Csubrilo Zoltan i Ivan Atila) koji je nepažnjom naslovljen samo na jednom jeziku. Srećom da je u pratnji klasična muzika koja ima internacionalnu dimenziju.

Preostaje još jedan video snimak otkriven na youtube koji će vam isti događaj predstaviti na svoj način.

Možete ga pogledati ovde.

Iz sasvim ličnih razloga nisam želeo da ih postavim na ovu stranicu. Volim kada je čitav događaj u jednom veselijem raspoloženju. Zato preporučujem da odslušate, stari hit u hitroj džez interpretaciji.

Srodne teme: Cvetanje Tise

U subotu 7 juna 2008 počela je akcija „dan crtanja”, sa ciljem da se dostigne brojka od milion ctreža širom sveta a traje je do subote 14 juna 2008. Dakle, još pet dana je pred vama da učinite nešto. Crtanje kao likovna dicsiplina često je potcenjeno, između ostalog ova akcija je promoviše. Internet je kao otvoreno platno – kaže se na sajtu Drawing Day.

Ništa jednostavnije nego uzeti običnu olovku ( a može i ne običnu ) uraditi crtež bilo da ste profesionalac, samo amater, ljubitelj umetnosti ili jednostavno uživate u crtanju. Tehnika i tema su slobodne. Pošaljite svoj rad na neku od adresa koje su navedene. Simpatična prilika da promovišete svoj sajt u širem kontekstu koji nudi internet i ova akcija.

DeviantArt, RateMyDrawings, Red Bubble, YouTube, Flickr, Facebook, Amateur Illustrator, creativestem, how-to-draw-cartoons-online, Paper Demon, BrooklynArtProject, SecondLife.

Ne zaboravite da pomenete Drawing Day kada šaljete svoj rad!

Obavezno prethodno pogledajte neka uputsva o tome kako da to učinite na pravi način.

Odoh sad da zarežem olovke.

Najčešća je ključna reč u pretrazi u proteklih nekoliko meseci. Rešio sam stoga da udovoljim tržištu, zarad nikakve koristi. Radi izbegavanja monotonije, materiju izažem razdraganog duha.

Online crtanije, evo ga ođe a i pošlje sve link do linka.

Online slikanije ovdi, ništa ne brini samo klikći, dok se naklikćeš kao sivi soko.

Baš sam radoznao hoće li se ikad pronaći u statistici ( hmm…ili statistiki? )
Prim. aut. „slikanjije i crtanije” arhajski izraz iz Dositejevog doba,

A za netradicionaliste urbanog tipa, uvek u trendu grafiti gde pamet stane a pritom sve se vrca od kaligrafskih fazona i elemenata stripa, evo baš ovde.

Može malo da se proprati slikom.

Kada smo već kod Kaligrafije, što da ne moliću lepo šta joj fali?. Pogledaj samo, obrati pažnju na ovo ovde.

Mnogo je lepo, da se i ovo proprati slikom.

Mislim, naravno da mislim, na konzervativne metodističke tradicionaliste a tek što je zgodno za edukativnu popularizaciju istorije slikarstva u vremenskom okviru percepcirane s distance.
Ne pitaj.

Upetljao sam se u objašnjavanje, evo pa raspetljavljajte sami ovo.

Pri kraju malo Fantastika kao tematika, kolaž fotografija ( pazi ne kolač, KOLAŽ! ) na temu budućnosti, svega na četiri stranice za sada, na sajtu Space Collective, ustvari reč je više od toga, ne moram valjda sve da objašnjavam kad tamo piše, sa početne strane ne propuštate efekte u flash-u.

A na kraju bookmark-ovi kojekakvih slika sa neta, Ffffound. Kada sam svratio tamo i počeo da se gubim, bilo mi je dosta. Počeo sam se pribojavati kako ću se pretvoriti u sluđenog Minotaura u lavirintu slika, tagova, linkova. Kao da hodam buvljom pijacom gde mi za nekoliko minuta zakolutaju oči od očijukanja, posmatrajući proizvode po tezgama koje promiču pred očima u hodu. Konzumacija je zdrava tek kad znam šta mi treba pa to uzmem i napustim pijacu.

A ko voli da cunja po bespućima bookmark-sa na raspolagnju mu je preko 1000 stranica za samokažnjavanje nervnih završetaka. Imajte u vidu da se dnevno dodaju u proseku 50-ak slika. Naravno da je zanimljivo, čak inspirativno, samo nemam to vreme.

Tommy Gauthier

Antoine DuFour

Pokušavam da degustiram ovaj mir. Napuljsko žuta i smaragdno zelena, zvuče kao titule. Smela kombinacija početka. Precrtavam ovu kompoziciju bekstva iz mašine svakodnevice i stihijskih bujica obaveza. Bez imalo inata demonstriram kako vladam situacijom. Kad se nagomilaju obaveze, liferujem ih prioritetno. Ništa plan i organizacjia. Čapnem posle, od onog što ostane, da se ne ubajati i tek da stvar ne stoji u mestu i ne pusti korenje, to je bitno.

Probleme rešavam kao ukrštenice, gde ne znam ostavim prazno ili ponekad smislim koješta, samo da mi se uklopi pod vodoravno. Sa vremena na vreme, radne akcije pa na o-ruk i mišiće.

Sam svoj gospodar, pokorava se slici. Sloboda je izgleda jedino u izboru. Poenta je u svežini popodneva i mirisu terpentina. Masira hipofizu.

Ovo je previše monumentalno, složiće te se, ali je zato malo šašavo.

Hmm, ni ovo sa ovcama nije loše…

Neki predlog?

Počeo sam rad na knjizi. Prvo smišljam radni izgled naslovne strane.

Zasićen poslom koji mi dugo krade vreme, relaksaciju tražim u fotografiji. Digitalci su malo čudo, uvek pri ruci, lako se njima manipuliše i da ne dužim… brzi su i efikasni. Prosto je bilo nezaobilazno otvoriti nalog na flickr-u, koji mi uzgred, služi i kao arhiver omiljenih fotografskih snimaka. Iz istog razloga mnoge fotografije čuvam u opciji „skrivene”. S druge strane, ustrebaju mi baš te skrivene kada želim da ih objavim na sajtu. Evo jedno elegantnog rešenja!

Prvo sam skinuo wp-plugin Flickr Manager. Aktivacija je uobičajena. Nakon preuzimanja on se raspakuje u nekim FTP managerom smesti u fajl „plugin” i potom u administratorskom delu WordPress-a „Plugins ” aktivira. Potom se u „options” pojavi podmeni „flickr” gde se unosi User ID i podešavaju potrebni parametri.

Od tada, kada se prione novom zapisu pojaviće se sledeće:

Potrebno je samo kliknuti na sliku i ona se odmah smesti u editoru. Klik za klikom sve dok se ne ispuni brojem slika koji želimo objaviti. Nedostatak je što se na ovaj način slike ne mogu razgledati u nizu, listanjem. Pošto već koristim Lightbox 2.02 Plugin njegov efekat vidi se klikom na neku od slika koje su likovane. Tu pribegavam sledećem rešenju. Prebacim se sa „Visual” u „Code” opciju gde iskopiram kod i ubacim ga u Dreamweaver, mada može u bilo koji tekst editor. Zadam naredbu da se zameni deo koda ( find-replace) rel=”flickr-mgr” u rel=”flickr-mgr”lightbox[roadtrip]””.

Sada je dovoljno da ova promena ponovo snimi i ubaci u post. To ti je to.

Upravo izrađujem ilustracije iz anatomije, 70 studija koje će se naći u knjizi koju ću potom pripremiti za štampu. Ovaj predmet mi je tokom studija bio među omiljenima, pa sam ga posećivao dva puta više no što sam bio u obavezi, naravno zajedno sa drugim kolegama. E pa, profesore Bajiću, hvala na savetima, bili su mi od koristi!

Rokovi su veoma kratki pa me čeka još mnogo posla, knjiga izlazi iz štampe krajem marta. Tek da znate. Mene ovakvi poslovi veoma raduju.