Palingenia longicauda
Autor ovog sadržaja je Saša | Pripada temi Cnesapiens
Ove 2008 , šesnaesti jun je u Kanjiži pomalo jedinstven dan.
Lenja dama, Tisa, lagano se kreće ušuškana u svom raskvašenom koritu, potpuno spremna da nam se otvori. Iz tog razloga se okupilo stotine ljudi koji opijeno zure u blago ustalasanu vodu.
Tiho i nenametljivo otkriva svoju dugo skrivanu tajnu iz mutne dubine. Pokazuje nam svoje blago, koje je skrivala tri godine - Tiski cvet. Ovu gotovo lirsku atmosferu ubrzo će zameniti eksplozija života i smrti, rađanja i umiranja, fenomen koji se odvija pred vama za samo jedan dan.
Želim da verujem da će još mnogo godina umeti da nadahne mnoge ljubitelje stvarstva.
U poslednjih nekoliko godina ovoj neobičnoj i retkoj pojavi se posvećuje veća pažnja nego ranije.
U kratkom istraživanju ove tematike, upoznao sam se sa projektom „Mapiranje i zaštita staništa tiskog cveta“ u organizaciji Akademskog društva za proučavanje i zaštitu prirode – Novi Sad, predstavljeni na svom web sajtu Palingenia. Na primeren način provomiše potrebu za njegovom zaštitom. Društvo trenutno broji oko 80 članova, među kojima su studenti prirodnih nauka, diplomirani biolozi, ekolozi, geografi, šumari, fotografi i snimatelji prirode, pedagozi i druge individue profesionalno ili amaterski uključene u proučavanje i zaštitu prirode.
Zašto bi mogao da nas zanima jedan insekt?
O tome se kaže na sajtu Palingenia sledeće:
Prema fosilnim nalazima zaključeno je da je Palingenia longicauda živela pre 290-350 miliona godina, od Karbona, zbog čega je smatramo tercijernim reliktom. Areal rasprostranjenja je nekada bio mnogo veći; ranije je bila prisutna širom cele Evrope, osim u Mediteranu i na krajnjem severu. U XX veku potpuno izumire u Zapadnoj Evropi i donjem toku Dunava. Smatra se da je danas ima još jedino u srednjem i donjem toku Tise i nekim tiskim pritokama.
Zbog velike filogenetske starosti ovog reda, neki ih nazivaju živim fosilima.
Bez obzira na kulturni aspekt manifestacije koja se i ove godine organizuje u Kanjiži, više je nego sigurno da je neophodno uraditi mnogo toga na zaštiti Tiskog cveta koji se nalazi na listi ugroženih vrsta. Treba li napomenuti da u Srbiji još uvek nije zaštićen? Dobar razlog da se radi na tome.
Poput mnogih Kanjižana i sam sam ljubitelj prirode i najmanje što mogu je da o tome nešto javno kažem na svom blogu. Nadahnuće nije teško potražiti, pošto posmatranje ovog fenomena ostavlja dovoljno prostora za kreativno izražavanje o ličnim utiscima. Možete mi verovati da je čitav događaj veoma atraktivan. Ako ste ga propustili ove, sledeće godine ne morate, sad kada ste informisani srdačno ste pozvani da ga doživite. Obaveštenja o vremenu cvetanja mogu se pronaći na lokalnom sajtu Kanjiže.
Tu su brojni amaterski snimci koji na svoj način mogu dočarati utisak. A nema razloga da ne pomenem i ovogodišnji video snimak /.wmv format-14,5 Mb (u pripremi Csubrilo Zoltana i Ivan Atile) koji je nepažnjom naslovljen samo na jednom jeziku. Srećom da je u pratnji klasična muzika koja ima internacionalnu dimenziju.
Preostaje još jedan video snimak otkriven na youtube koji će vam isti događaj predstaviti na svoj način.
Iz sasvim ličnih razloga nisam želeo da ih postavim na ovu stranicu. Volim kada je čitav događaj u jednom veselijem raspoloženju. Zato preporučujem da odslušate, stari hit u hitroj jazz interpretaciji.
Srodne teme: Cvetanje Tise
Tag: Cnesapiens
Nije namerno
Autor ovog sadržaja je Saša | Pripada temi Cnesapiens, Fotografija
Sve ide svojim redom. Prvo plata, zatim plaćanje računa. Pa šta ostane.
Izveo sam lepši deo porodice da zajedno uobličimo nekoliko trenutaka kojih se možemo rado prisetiti dok ne izgulimo i ono što nam preostane. Riblja čarda, odredio sam pravac. Pravo mesto za riblju čorbu. Pikantnu, moliću fino!
Tako je i bilo.
Za kratko vreme, na stolu se ukazao prizor za sliku mrtve prirode, aranžiranu ispražnjenim tanjirima u kojim uredno stoji odložen pribor za jelo, čašama, rasutim mrvicama hleba, oplemenjen akcentom neobično zanimljive crvene fleke. Spontano i lično sam je kreirao u nespretnom pokušaju presipanja začina.
Ima tu još jedna stvar.
Za kućevne tipove (a i tipke) ne postoji restoran u kom se mogu osećati prijatno više od pola sata. Jer, gde se onako napunjen opružiti? Zadovoljni što ne moramo prati sudove već jednostavno napustiti prostoriju nakon završenog ručka, a što spada u tipično ponašanje već pomenute kategorije, zaboravih ostaviti napojnicu uz isplaćen račun. Svakako ne iz puke učtivosti da izgladim stvar, javno pohvaljujem ugostitelja i uslugu. Za svaku su preporuku.
Moji su se ugnezdili u stojadinu osveženim prohladnim predvečerjem i velikodušno dozvolili da skoknem 30-ak metara uz obalu reke. Tek da ošacujem teren.
Za nepunih 5 minuta zazvonio je moblini telefon. Nisam se javio. Poruka je bila jasna. Vrati se brzo, nama je ovde hladno.
Za to vreme moj foto aparat je već bio napunjen novim snimcima.
nastaviće se…
Tag: Cnesapiens, Fotografija
Antonija
Autor ovog sadržaja je Saša | Pripada temi Cnesapiens
Živela je na drugom spratu naše zgrade, stan iznad našeg. Iz moje dečije perspektive gledao sam otelotvorenje King Konga koji je prošao sve faze evolucije i postao konačno baba. Žena velike širine duha i tela od koje ovo drugo svojom masivnošću odaje utisak stabilne osobe. Od visine i širine, najšire je ipak bilo njeno srce. To se znalo. Komšije, prijatelji, prijatelji prijatelja, rođaci, deca, svako je po nekad svratio na tanjir čorbe, osladio se kolačima, degustirao kafu.
Oduvek me je fascinirao izuzetan red i čistoća njene male kuhinje. U skučenom prostoru bilo je uvek dovoljno mesta i ako se tu ugnezdio lavabo sa jedne strane, naslonjen na kuhinjski šporet a ovaj na frižider i mali kuhinjski sto sa druge, smešten tik do zida, priklješten kuhunjskim elementima, opkoljen rasklimanim stolicama.
Zato smo tada bili mnogo bliži jedno drugom nego što smo to sad.
Jedno od čuda kojeg se sećam, odigralo se kasnog letnjeg popodneva dok sam zajedno sa njenim unucima delio obrok. Tada je bljuveč postao đuveć, smelo sam zatražio još jednu porciju.
A onda se jednog dana, sećam se kao juče je bilo, nekako i iznenada skupila, kao veš posle pranja. Došla sitna i pozvonila na vrata. Zauvek su isčezli tragovi kolosalnosti, samo je srce zadržalo postojanu širinu. Shvatio sam. Tačka u mojoj perspektivi pomerena je na više, odraslo se.. eto tako. Iz čista mira.
Tag: Cnesapiens, moje priče
Još jedno leto
Autor ovog sadržaja je Saša | Pripada temi Cnesapiens
I poslednji cvet tise, ovoga leta zaronio je u novi ciklus rađanja i smrti. Vode iz nabujale reke povukle su jata mladih riba u svoje korito ostavivši ispucalu obalu koja me ponekad podseti na ruke ovdašnjih zemljoradnika. Vazduh je topao sa dosta vlage i truleži raskvašenih trava, ukiseljenog drveta. Sve u svemu, mirisna nota ima nekog šarma, oplemenjena svežim mirisom ravničarske zemlje. Volim taj “miris reke”.
I ovog puta, pojavljuju se slike iz detinjsva. Zlatna reka, okupana bojama sunca u zalasku, na kojoj se sa pljuskom vode kao biseri rasipaju kapljice, rasterujući vodene pauke. Moj prijatelj Mišika, uživao je kao i svi iz naše grupe, da se zaleti u toplu vodu ispuštajući neartikulisan krik žudeći pri tom da izazove što veći prasak u vodi. U to doba naše mladosti provodili smo mnogo vremena uz reku. Dovoljno da se upije mnoštvo utisaka i emocija vezanih za nju.
Danas svako od nas juri svoje vetrenjače, viđamo se u prolazu ili na godišnjicu mature. Ponekad na terasi restorana uz razgovor, popijemo neko piće posmatrajući reku koja opija svojim spokojom. Nije više ništa kao pre, i ovaj spokoj je drugačiji. Više se ne čudim tome niti me to čini setnim, novi doživljaji, nova lica a ipak sve je prožeto uspomenama. Za slikara je to prednost. “Vreme je naš saveznik” dolaze mi na um misli profesora -Ćake.
Potrebno je vreme da se to zaustavi u nekoj slici ili stihu. Moja zlatna riba je ulovljena povoljnog trenutka. Kiša koja pada danas, donela je osveženje i samo kratki predah. Prvim sunčanim danom pokušaću da ulovim još poneku impresiju iz šuma i trava koje bivstvuju uz obale reke.
Tag: Cnesapiens, moje priče
Kod prijatelja - Kanyo Ervin
Autor ovog sadržaja je Saša | Pripada temi Cnesapiens
Tišina, otmena svečanost prepodneva okupana u miholjskom suncu. Ispijajući poslednji gutalj tople kafe vešto sam izbegao gorki talog i zaključio kako Ervinova majka nije imala problema sa udajom. Svoje uverenje potvrdio sam slatkim zalogajima domaćeg kolača stavivši tačku na svoje mudrovanje požudnim gutljajima sveže vode.Nešto kao ritual koji potvrđuje zahvalnost gostoprimstva, koji nikad ne pada teško. Susret sa Ervinom nakon podužeg vremena pruža obilje tema za razgovor. Prelećemo sa jedne na drugu čim osetimo da je jedna icrpljena u dovoljnoj meri da nam njena razrada posluži za neki drugi susret. Drugu priliku za koju osećamo koliko je neminovna. Obojica smo odrasli u Kanjiži, a naše druženje zaživelo je sa umetničkim stremljenjima, kada smo obojica već bili studenti. Odrastamo istovremeno u istom gradu, osnovnoj školi, divimo se jednako lepotama prirode. Gotovo svaka ulica, svako drvo za obojicu poprima savim lično značenje. Zanimljivost tema u različitim pogledima i doživljajima viđenog. Sažetak razgovora predug da stane na ovaj post. Ipak nagovorio sam ga na web promociju. Za početak pogledajte nekoliko njegovih crteža.
Tag: Cnesapiens, moje priče
