Живот овог инсекта није само један дан. Већи део свог живота проводи у дубинама корита реке у речном муљу, скривен од погледа где води битке за опстанак. Упућени кажу, чак три године. Оног дана када га угледамо је у ствари његов последњи дан.

Али зато први у новом свечаном оделу. Спреман за сватове. Мекано и крхко тело украшено је са нешто дречаве боје па привлачи поглед, објективе камере, радознале туристе и домаће љубитеље флоре и фауне. Док се код неких јави и нешто поноса јер се све одиграва баш на овом месту као да су управо они сами заслужни за то.

Временом, ројење је све гласније као музика пригодна за весеље и љубавни жар, све док у смирај дана, пијани сватови и младенци омамљени, исцрпљено падају на површину воде дарујући своја беживотна тела гладним рибама препуштајући се злој судбини.

У ноћи младог лета, један за другим, нестају из наших погледа у вечни мрак. У исто време, њихови потомци скривени у малим јајашцима, лагано тону ка дну у блатњаво корито.

Тиса их је усвојила и пружа им дом не гарантујући ништа.
Ваљда им је добро, тамо одакле су им очеви и мајке стасавали вековима?
Затим, све иде испочетка.
Само један мандат, три године. Без избора.

Мој избор ће бити занимљива тема њиховог животног циклуса.
Оног скривеног јер се ту машта неспутано развија.
И оног видљивог, јер се не види све онако како изгледа.
Није увек романтика.