Akrilik - slikarska tehnika
Autor ovog sadržaja je Saša | Pripada temi Likovne tehnike, Slikarske tehike
Akrilik je univerzalna tehnika slikanja koja zbog svojih izvanrednih tehničkih svojstava omiljena kod mnogih umetnika. Međutim treba naglasiti da nije zamena za klasične medijume nego moderan slikarski medijum sa osobenim karakteristikama.
Otti Rohm je davne 1915 godine patentirao POLYACRYLIC kao vezivo slikarskih boja. U potrazi za tehnikom koja bi bila adekvatnija od klasičnog „al fresco“ slikanja, Meksički umetnici, pre svega muralisti, prigrlili su konačno novi medijum koji je otporniji na klimatske uslove.
1950 je već na tržištu u Americi i neki od poznatijih slikara ga upotrebljavaju u štafelajnom slikarstvu. Mada je prihvaćen sa velikim ushićenjem, usledila su i neka razočarenja. U prvom redu zbog različitog kvaliteta samog medijuma. Uglavnom su žalbe na habanje i ljušćenje boje, koje nastaju uglavnom kada se koriste lošiji proizvodi ili kada se nestručno kombinuju, mešaju od različitih proizvođača.
Prednosti su pre svega KRATKA OTVORENA FAZA.
Akril suši u vremenskom intervalu koje se meri minutama za razliku od ulja koje suši danima. To može da bude prednost ali i u nekim slučajevima mana.
U procesu šušenja ne dolazi do bitnih deformacija, pa je čak moguće na delimično osušen sloj naneti dugi, što bi u ulju bilo krajnje loše rešenje zbog pucanja slojeva nakon sušenja.
Ulje se suši hemijskim procesom naime oksidacijom i polimerizacijom, akril fizičkim putem naime voda isparava ili je jednim delom upije podloga pošto za razređivanje boje koristimo običnu vodu.
Kao glavne prednosti možemo istaći:
- Nanošenje slojeva bez čekanja.
- Zbog brzine sušenja potezi četkom su izraženiji, potencira rukopis slikara.
- Zadržava spontanost u radu.
- Lako podsikavanje bez dugotrajnog procesa.
- Omogućuje i nanošenje lazurnijih slojeva.
- Prijanja na svaku podlogu koja nije masna.
- Omogućava kombinovanje sa različitim puniocima i materijalima( pesak, mermerno brašno, tekstil i sl. bez propadanja materijala , truljenja koje nastaje zbog okcidacije ulja).
- Dobra pokrivnost.
- Kompatabilnost u istom medijumu. U kombinaciji sa ostalim vezivnim sistemima je nekompatabilan.Već sa dodatkom minimalne količine tutkala na primer postaje neelastičan i lako dolazi do pucanja.
- Postojanost. Teško se mehanički oštećuje,nije osetljiv na temperaturne promene ili vlažnost. Velika moć prijanjana, hemijski stabilan, ne menja se ne postaje krt i ne tamni starenjem.
Savet: Obratiti pažnju da datum proizvodnje. Emulzija koja nije sveža može nas razočarati. Nije mudro praviti veće zalihe. Obratite pažnju na marke proizvoda, ukoliko vam je stalo da vaš rad ostane u dobrom stanju tokom dužeg vremena.
Izbegavam da ih sve konkretno imenujem, ali dovoljno je da obratimo pažnju na pakovanja ( kućna radinost, domaći proizvođači i sl.)
U svakom slučaju najbolja preporuka je LIQUITEX.
Pribor moramo održavati u toku rada, jer boja brzo suši i kada je na četkici ili špakli. Na paletu nanosimo manje količine boje. Po završetku rada preporučljivo je četkice oprati sapunom.
Poštovati pravilo slikanja masno na posno, što znači da nosioc, (platno, daska npr.) bude preparirano neuljanim preparaturama. Takođe nikako nije preporučljivo slikati preko uljanog ili voštanog sloja.
Mane: Kratka otvorena faza. :)
Boja nema izraženu dubinu u poređenju sa uljem (ali zašto očekivati da ova tehika bude kao i druga). Ipak sve se to nadomešta posebim slikarskim medijumima ili lakovima.
Tag: slikarske tehnike, slikarstvo
Uljano vezivo
Autor ovog sadržaja je Saša | Pripada temi Likovne tehnike, Slikarske tehike
Kako bi se u potpunijoj meri iskoristile prednosti slikarske tehnike sa uljanim vezivom, korisno je
planiranje slikarskog postupka
Mada se ovo nekima u prvi mah čini previše „racionalnim“ postupkom u radu, ono je moglo bi se reći ipak neophodno. Kada se osnovni principi rada dobro razumeju ovo ne predstavlja kasnije nikakvu teškoću, ali zato donosi dobre rezultate.
Osnovno pravilo o kom je potrebno voditi računa je princip „masno na posno“, odnosto graditi sliku od posnijih slojeva bojenog nanosa, gde postoji više pigmenta a manje veziva, ka masnijim gde je odnos srazmerno veći u korist veziva. Ovakav metod čini sliku tehnološki stabilnom i predupređuje kasnije pucanje sloja koje se može javiti čak i tokom relativno kratkog vremenskog perioda. Jedan od mogućih razloga je nejednaka brzina sušenja bojenog nanosa što je uslovljeno debljinom sloja, vrstom pigmenta ali i lošom kombinacijom posno-masnih slojeva i kvalitetnog vezivanja za podlogu. U početnoj fazi slikanja, tzv podslikavanju, započinjemo rad sa ispošcenim bojama.
Dan pre slikanja, boje iscedimo na novinsku hartiju, a narednog, kad papir upije višak uljenog veziva iz boje, započinjemo sa radom. Generalno gledano, ulja u većoj količini izazivaju tamnjenje boje zbog oksidacije. Slikarske boje u toku slikanja razredujemo terpentinom. Zbog ispošcavanja, gubi se odredeni stepen dubine. Međutim, ovaj problem rešavaju kasniji nanosi laka koji bi svakako trebalo koristiti. Pored toga slikari upotrebljavaju i slikarski medijum1.
- MEDIJUM uključuje kombinaciju sastojaka koja se mogu dodati boji ili se mešati sa njom. Uopšteno govoreći medijum menja koegzistenciju boje čineći je razmazivijom i prilagodenijom za individualne potebe. Uz pomoć medijuma boja se može brže ili sporije sušiti, a premazi mogu biti gušci ili redi.
Tag: slikarske tehnike, slikarstvo
Tempera
Autor ovog sadržaja je Saša | Pripada temi Likovne tehnike, Slikarske tehike
Slikanje tehnikom tempere staro je koliko i slikarsvo.
To je slikarska tehnika u kojoj boja nastaje mešanjem pigmenta (boje u prahu) s vezivnim sredstvom, žumanca ili belanca jajeta, gumiarabike, smokvinog mleka, itd.
Bojeni sloj je polulazurnog karaktera, velike postojanosti, elastičnosti i za razliku od uljane tehnike ne tamni i ne puca. Namaz temperne boje kada je osušen postaje nevodotopiv. U zavisnosti od količine odnosa veziva u emulziji kao i od završnog premaza može imati karakter gvaša ili ulja zbog dubinske refleksije bojenog sloja.
Priprema tempere:
* Žumace - spada u red prirodnih emulzija, sadrzi 20 posto jajnog ulja koje procesom katalitičkog delovanja s pigmentima i podlogom dobro suši i čvrsto veže. Žuta boja žumanca ne smeta sjaju pigmenta, neutiče na boju tempere jer u dodiru sa vazduhom izbledi.
* Pigmenti - mogu biti biljnog, životinjskog ili mineralnog porekla, mogu se nabaviti u obliku praha u prodavnicama slikarske opreme.
Sa osnovnim bojama: crvena, plava i žuta, njihovim mešanjem u različitim odnosima dobijamo široki spektar ostalih boja. Dodavanjem bele ili crne odredićemo njen intezitet.
* Lavandino ulje - nekoliko kapi lavandinog ulja neutralizuje loš miris mešavine.
Ukoliko koristimo emulziju koju mešamo sa pigmentom u toku samog procesa slikanja, stavićemo u nju i nekoliko kapi sirćeta koje služi kako konzervans, jer usporava trulenje. Preporučeno je koristiti manje količine emulzije kao i njeno čuvanje u frižideru.
Za studijski rad možemo koristiti neku kvalitetniju temperu u tubi iz prodavnica školskog pribora (preporučujem Aero,slovenački; Karbon, hrvatski ili pannon mađarki proizvođač) a emulziju koristiti da povećamo vezivnu moć i obogatimo sjaj boje, zbog čega će boja manje menjati svetlinu kako se sloj suši uzrokovanu većom količinom ulja koje je u žumancu.
Za nosioc se može koristiti daska, ali i elastični nosioci, pergament, platno, papir, karton. Preparacija za razne nosioce ne razlikuje se bitno.
Ukoliko je preparacija posna- vodotopiva, moramo je impregnirati kako hidrofilna emulzija tempere ne bi skidala preparaciju s samog nosioca. Danas se u ove svrhe najčešće koristi akrilik, koji se pokazao zaovoljavajućim.
Tag: slikarske tehnike, slikarstvo
