Imam čudnog prijatelja, mator čovek, mnogo voli da izmišlja. Ne hajem mnogo za njegove fantazije, jer tu nema ničeg opakog ni pokvarenog. Pre bi se reklo da je kao dete, naivan u ubeđenju da će mu ljudi poverovati. Mada, ima i onih koji mu mnogo veruju. Takve treba, mislim se, negde smestiti, da budu kao […]
Tokom popodneva sam slikao na terasi. Mada se kraj te pustolovine nije završio, uspeo sam da ostavim razmeštene po platnu „još kakve” fleke i mrlje, a sve ispresecane izvrsno raznovrsnim linijama. To se računa, dobro dođe, sve. Zaklonjen pod terasom osluškujem kako tiho rominja kiša. U daljini jedva razgovetno čuje se radio iz komšijskog […]
Živela je na drugom spratu naše zgrade, stan iznad našeg. Iz moje dečije perspektive gledao sam otelotvorenje King Konga koji je prošao sve faze evolucije i postao konačno baba. Žena velike širine duha i tela od koje ovo drugo svojom masivnošću odaje utisak stabilne osobe. Od visine i širine, najšire je ipak bilo njeno srce. […]
Duž mokre ulice, isecao sam oštar vazduh na kriške širokog koraka. Iza prvog ugla, već omamljen od hladnog vetra, zurim u modro nebo. Zimsko je veče čudesno, pogotovo u kombinaciji mirisa domaće stoke i vlažne zemlje. Aromatična idila sela.
Uokvirena slika zvezdanog beskraja kovitlacima dima iz odžaka okačena nad glavom izmolila je još jedan dug zamagljen […]
Dragani:
„Jutro me je probudilo svežinom novog dana opravdavajući svoje postojanje prvim zrakom sunca što se prikradao kao lopov u moju sobu tek okupanom mrakom izgubljene noći.
Pomalo musav od sna nemarno sam se izvukao iz zgužvanih čaršava i utopljene postelje. Posle je sve bilo lako.
Ispunila si ceo dan svojim osmesima i ponekim zavodljivim pogledom.”
