Постоји једна дуга улица невероватног назива у близини наше куће.
Алеја кестена. Не морам да вам објашњавам разлоге, лако се капира.
Мој син се кући враћа са пуним џеповима необичних плодова.

Цртам у тишини, то је начин уобличавања света. Док су око мене звуци, стварни и живи, мисли постају бистрије. Цртам мотив без изговарања, знам да је боље тако.

Тешко је данас писати о стваралачком процесу, могућност стварања облика без упоришта и темеља. Волим облик јесени.