Рођен давне 1851 у Старој Кањижи. Било је то исте године када Густав Курбе изложио своју сада већ чувену слику „Туцачи камена“. Оно што их повезује је то што су оба уметника на различитим поднебљу не неки начин утемељивачи реализма као сликарског правца. И ако српском сликарству реализам није никада заживео у правом смислу.
Крстић је ликовну академију је завршио у Минхену где је и живео до 1883. Сасвим разумљиво, дела су му под утицајем  немачког реализма. Научен да се ликовно изражава на нов начин, новим језиком, новом формом, повратком у Србију сликар се нашао пред проблемом прилагођавања условима једне економски, друштвено и културно неразвијеније средине, неспремне да прихвати нове социјалне теме за које се залагао европски реализам.

Нека од његових значајнијих дела могу се погледати у Народном музеју у Београду.

Међу његовим најбољим делима у којима се истиче ликовна поетика и стил су: Анатом, пејзаж Бабакај, Аласка врата.

Дана 30. јануара 1884. постао је члан Српског ученог друштва, а 1892. почасни члан Српске краљевске академије.

Умро је у Београду 30. октобра 1907. године.

И са ових неколико података јасно је да завређује пажњу јер је већ одавно прихваћен значајан ликовни уметник. Из Кањиже, може се рећи. Па макар и случано.