Lenja dama, Tisa, lagano se kreće ušuškana u svom raskvašenom koritu, potpuno spremna da nam se otvori. Iz tog razloga se okupilo stotine ljudi koji opijeno zure u blago ustalasanu vodu.

Tiho i nenametljivo otkriva svoju dugo skrivanu tajnu iz mutne dubine. Pokazuje nam svoje blago, koje je skrivala tri godine - Tiski cvet. Ovu gotovo lirsku atmosferu ubrzo će zameniti eksplozija života i smrti, rađanja i umiranja, fenomen koji se odvija pred vama za samo jedan dan.

Želim da verujem da će još mnogo godina umeti da nadahne mnoge ljubitelje stvarstva.
U poslednjih nekoliko godina ovoj neobičnoj i retkoj pojavi se posvećuje veća pažnja nego ranije.

U kratkom istraživanju ove tematike, upoznao sam se sa projektom „Mapiranje i zaštita staništa tiskog cveta“ u organizaciji Akademskog društva za proučavanje i zaštitu prirode – Novi Sad, predstavljeni na svom web sajtu Palingenia. Na primeren način provomiše potrebu za njegovom zaštitom. Društvo trenutno broji oko 80 članova, među kojima su studenti prirodnih nauka, diplomirani biolozi, ekolozi, geografi, šumari, fotografi i snimatelji prirode, pedagozi i druge individue profesionalno ili amaterski uključene u proučavanje i zaštitu prirode.

Zašto bi mogao da nas zanima jedan insekt?

O tome se kaže na sajtu Palingenia sledeće:

Prema fosilnim nalazima zaključeno je da je Palingenia longicauda živela pre 290-350 miliona godina, od Karbona, zbog čega je smatramo tercijernim reliktom. Areal rasprostranjenja je nekada bio mnogo veći; ranije je bila prisutna širom cele Evrope, osim u Mediteranu i na krajnjem severu. U XX veku potpuno izumire u Zapadnoj Evropi i donjem toku Dunava. Smatra se da je danas ima još jedino u srednjem i donjem toku Tise i nekim tiskim pritokama.

Zbog velike filogenetske starosti ovog reda, neki ih nazivaju živim fosilima.

Bez obzira na kulturni aspekt manifestacije koja se i ove godine organizuje u Kanjiži, više je nego sigurno da je neophodno uraditi mnogo toga na zaštiti Tiskog cveta koji se nalazi na listi ugroženih vrsta. Treba li napomenuti da u Srbiji još uvek nije zaštićen? Dobar razlog da se radi na tome.

Poput mnogih Kanjižana i sam sam ljubitelj prirode i najmanje što mogu je da o tome nešto javno kažem na svom blogu. Nadahnuće nije teško potražiti, pošto posmatranje ovog fenomena ostavlja dovoljno prostora za kreativno izražavanje o ličnim utiscima. Možete mi verovati da je čitav događaj veoma atraktivan. Ako ste ga propustili ove, sledeće godine ne morate, sad kada ste informisani srdačno ste pozvani da ga doživite. Obaveštenja o vremenu cvetanja mogu se pronaći na lokalnom sajtu Kanjiže.

Tu su brojni amaterski snimci koji na svoj način mogu dočarati utisak. A nema razloga da ne pomenem i ovogodišnji video snimak /.wmv format-14,5 Mb (u pripremi Csubrilo Zoltana i Ivan Atile) koji je nepažnjom naslovljen samo na jednom jeziku. Srećom da je u pratnji klasična muzika koja ima internacionalnu dimenziju.

Preostaje još jedan video snimak otkriven na youtube koji će vam isti događaj predstaviti na svoj način.

Možete ga pogledati ovde.

Iz sasvim ličnih razloga nisam želeo da ih postavim na ovu stranicu. Volim kada je čitav događaj u jednom veselijem raspoloženju. Zato preporučujem da odslušate, stari hit u hitroj jazz interpretaciji.

Srodne teme: Cvetanje Tise

Seti se izgubljenih tragova samoće
u senci zaboravljenih topola,
ulice Zelenog venca.

Otvori srce,
kao bokal rumenog vina,
da se žedan napijem,
pa da razbijem
jedan komad vremena
koji više nikom ne treba.

U subotu 7 juna 2008 počela je akcija “dan ctanja”, sa ciljem da se dostigne brojka od milion ctreža širom sveta a traje je do subote 14 juna 2008. Dakle, još pet dana je pred vama da učinite nešto. Crtanje kao likovna dicsiplina često je potcenjeno, između ostalog ova akcija je promoviše. Internet je kao otvoreno platno - kaže se na sajtu Drawing Day.

Ništa jednostavnije nego uzeti običnu olovku ( a može i ne običnu ) uraditi crtež bilo da ste profesionalac, samo amater, ljubitelj umetnosti ili jednostavno uživate u crtanju. Tehnika i tema su slobodne. Pošaljite svoj rad na neku od adresa koje su navedene. Simpatična prilika da promovišete svoj sajt u širem kontekstu koji nudi internet i ova akcija.

DeviantArt, RateMyDrawings, Red Bubble, YouTube, Flickr, Facebook, Amateur Illustrator, creativestem, how-to-draw-cartoons-online, Paper Demon, BrooklynArtProject, SecondLife.

Ne zaboravite da pomenete Drawing Day kada šaljete svoj rad!

Obavezno prethodno pogledajte neka uputstva o tome kako da to učinite na pravi način.

Odoh sad da zarežem olovke.

Najčešća je ključna reč u pretrazi u proteklih nekoliko meseci. Rešio sam stoga da udovoljim tržištu, zarad nikakve koristi. Radi izbegavanja monotonije, materiju izažem razdraganog duha.

Online crtanije, evo ga ođe a i pošlje sve link do linka.

Online slikanije ovdi, ništa ne brini samo klikći, dok se naklikćeš kao sivi soko.

Baš sam radoznao hoće li se ikad pronaći u statistici ( hmm…ili statistiki? )
Prim. aut. “slikanjije i crtanije” arhajski izraz iz Dositejevog doba,

A za netradicionaliste urbanog tipa, uvek u trendu grafiti gde pamet stane a pritom sve se vrca od kaligrafskih fazona i elemenata stripa, evo baš ovde.

Može malo da se proprati slikom.

Kada smo već kod Kaligrafije, što da ne moliću lepo šta joj fali?. Pogledaj samo, obrati pažnju na ovo ovde.

Mnogo je lepo, da se i ovo proprati slikom.

Mislim, naravno da mislim, na konzervativne metodističke tradicionaliste a tek što je zgodno za edukativnu popularizaciju istorije slikarstva u vremenskom okviru percepcirane s distance.
Ne pitaj.

Upetljao sam se u objašnjavanje, evo pa raspetljavljajte sami ovo.

Pri kraju malo Fantasy tematika, kolaž fotogafija ( pazi ne kolač, KOLAŽ! ) na temu budućnosti, svega na četiri stranice za sada, na sajtu Space Collective, ustvari reč je više od toga, ne moram valjda sve da objašnjavam kad tamo piše, sa početne strane ne propuštate efekte u flash-u.

A na kraju bookmarkovi kojekakvih slika sa neta, Ffffound. Kada sam svratio tamo i počeo da se gubim, bilo mi je dosta. Počeo sam se pribojavati kako ću se pretvoriti u sluđenog Minotaura u lavirintu slika, tagova, linkova. Kao da hodam buvljom pijacom gde mi za nekoliko minuta zakolutaju oči od očijukanja, posmatrajući proizvode po tezgama koje promiču pred očima u hodu. Konzumacija je zdrava tek kad znam šta mi treba pa to uzmem i napustim pijacu.

A ko voli da cunja po bespućima bookmarksa na raspolagnju mu je preko 1000 stranica za samokažnjavanje nervnih završetaka. Imajte u vidu da se dnevno dodaju u proseku 50-ak slika. Naravno da je zanimljivo, čak inspirativno, samo nemam to vreme.

Jer ja ustvari i nemam ništa, znam da namigujem oblacima, to je sve čemu pripadam.

Još ne umem ništa bolje da vam kažem.

Koštica koju stiskam u ruci je radosni potomak čuda sa jedne crvene trešnje.

Tommy Gauthier

Antoine DuFour

Pokušavam da degustiram ovaj mir. Napuljsko žuta i smaragdno zelena, zvuče kao titule. Smela kombinacija početka. Precrtavam ovu kompoziciju bekstva iz mašine svakodnevice i stihijskih bujica obaveza. Bez imalo inata demonstriram kako vladam situacijom. Kad se nagomilaju obaveze, liferujem ih prioritetno. Ništa plan i organizacjia. Čapnem posle od onog što ostane, da se ne ubajati i tek da stvar ne stoji u mestu. Da ne pusti korenje, to je bitno. Sa vremena na vreme, radne akcije pa na o-ruk i mišiće.

Sam svoj gospodar, pokorava se slici. Sloboda je izgleda jedino u izboru. Poenta je u svežini popodneva i mirisu terpentina. Masira hipofizu.

Ovo je previše monumentalno, složiće te se, ali je zato malo šašavo.

Hmm, ni ovo sa ovcama nije loše…

Neki predlog?

Počeo sam rad na knjizi. Prvo smišljam radni izgled naslovne strane.

Zasićen poslom koji mi dugo krade vreme, relaksaciju tražim u fotografiji. Digitalci su malo čudo, uvek pri ruci, lako se njima manipuliše i da ne dužim… brzi su i efikasni. Prosto je bilo nezaobilazno otvoriti nalog na flickr-u, koji mi uzgred, služi i kao arhiver omiljenih fotografskih snimaka. Iz istog razloga mnoge fotografije čuvam u opciji “skrivene”. S druge strane, ustrebaju mi baš te skrivene kada želim da ih objavim na sajtu. Evo jedno elegantnog rešenja!

Prvo sam skinuo wp-plugin Flickr Manager. Aktivacija je uobičajena. Nakon preuzimanja on se raspakuje u nekim FTP managerom smesti u fajl “plugin” i potom u administratorskom delu WordPress-a “Plugins ” aktivira. Potom se u “options” pojavi podmeni “flickr” gde se unosi User ID i podešavaju potrebni parametri.

Od tada, kada se prione novom zapisu pojaviće se sledeće:

Potrebno je samo kliknuti na sliku i ona se odmah smesti u editoru. Klik za klikom sve dok se ne ispuni brojem slika koji želimo objaviti. Nedostatak je što se na ovaj način slike ne mogu razgledati u nizu, listanjem. Pošto već koristim Lightbox 2.02 Plugin njegov efekat vidi se klikom na neku od slika koje su likovane. Tu pribegavam sledećem rešenju. Prebacim se sa “Visual” u “Code” opciju gde iskopiram kod i ubacim ga u Dreamweaver, mada može u bilo koji tekst editor. Zadam naredbu da se zameni deo koda ( find-replace) rel=”flickr-mgr” u rel=”flickr-mgr”lightbox[roadtrip]””.

Sada je dovoljno da ova promena ponovo snimi i ubaci u post. To ti je to.

Upravo izrađujem ilustracije iz anatomije, 70 studija koje će se naći u knjizi koju ću potom pripremiti za štampu. Ovaj predmet mi je tokom studija bio među omiljenima, pa sam ga posećivao dva puta više no što sam bio u obavezi, naravno zajedno sa drugim kolegama. E pa, profesore Bajiću, hvala na savetima, bili su mi od koristi!

Rokovi su veoma kratki pa me čeka još mnogo posla, knjiga izlazi iz štampe krajem marta. Tek da znate. Mene ovakvi poslovi veoma raduju.

P.S.

:)

Razmišljam u sebi jutros, godinama obavljam ovaj posao a nisam svestan da imam zanat u rukama. Rutinski posao koji mnogi muškarci obavljaju svakog jutra. Rutina do te mere da se osećam neprijatno ako malo zarastem u bradu. Ponekad ipak ostavim dan ili dva ali samo u slučaju kada ne izlazim iz kuće.

Šta vi radite godinama svakog dana?

Ako u ovim zimskim danima nije vreme za čaj, onda kada će biti?

Iz svoje čajdžijske kolekcije izdvajam jedan koji sam smiksao sinoć a evo pijuckam i danas po istoj recepturi. Došla mi je inspiracija uz ledeni vetar niz zavejan put :)

Mislim da su još dva faktora bila bitna. Obradovao sam se novoj knjizi koja mi je dopremljena u subotu ujuto iz izdavačke kuće Laguna. Za radoznale Trinaesta priča od Dajan Seterfild.

Nakon što sam uživao u otvaranju paketa i mirisu sveže odštampane knjige odložio sam je na policu kako mi ne bi promaklo da je predveče čitam. Ne bi mi promaklo, naravno, ali tu joj je određeno počasno mesto. Da mi namiguje dok ne padne mrak.
Dobro sam najario vatru u peći, kako bi se zadržalo žara do jutra i pustio našu kucu u kuću da se utopli. Minus šest je ipak previše da je ostavim napolje.

Onda mi je sinulo da nedostaje šolja toplog čaja kako bih upotpunio scenografiju. Ideja za mešavinu je došla spontano u kratkoj improvizaciji.

Dakle ovako ide:

Za jednu šolju dodajem koliko stane u tri prsta malo crnog čaja, zatim lavande isto toliko i još za pola više, potom dva-tri zrna karanfilića i nešto cimeta. Pošto sam u kuhinji našao samo mleven “zasolim” ga odokativno tri puta. Prelijem vrelom vodom i ostavim da odstoji 5-7 minuta, tako kažu da je optimalno, posle ga procedim. Odstoji dok se ne smlači kako bih dodao kafenu kašiku meda (koristim bagremov jer nije toliko sladak) i ocedim malo limuna.

Žudeo sam za ovaj trenutak odavno, stoga sam imao veće zadovoljstvo da uživam u ovim malim stvarima. A o knjizi ću drugi put.

Ako nemaš šta da pišeš, stavi nešto zanimljivo sa You Tube-ta.

Izveo sam lepši deo porodice da zajedno uobličimo nekoliko trenutaka kojih se možemo rado prisetiti dok ne izgulimo i ono što nam preostane. Riblja čarda, odredio sam pravac. Pravo mesto za riblju čorbu. Pikantnu, moliću fino!

Tako je i bilo.

Za kratko vreme, na stolu se ukazao prizor za sliku mrtve prirode, aranžiranu ispražnjenim tanjirima u kojim uredno stoji odložen pribor za jelo, čašama, rasutim mrvicama hleba, oplemenjen akcentom neobično zanimljive crvene fleke. Spontano i lično sam je kreirao u nespretnom pokušaju presipanja začina.

Ima tu još jedna stvar.

Za kućevne tipove (a i tipke) ne postoji restoran u kom se mogu osećati prijatno više od pola sata. Jer, gde se onako napunjen opružiti? Zadovoljni što ne moramo prati sudove već jednostavno napustiti prostoriju nakon završenog ručka, a što spada u tipično ponašanje već pomenute kategorije, zaboravih ostaviti napojnicu uz isplaćen račun. Svakako ne iz puke učtivosti da izgladim stvar, javno pohvaljujem ugostitelja i uslugu. Za svaku su preporuku.

Moji su se ugnezdili u stojadinu osveženim prohladnim predvečerjem i velikodušno dozvolili da skoknem 30-ak metara uz obalu reke. Tek da ošacujem teren.

Za nepunih 5 minuta zazvonio je moblini telefon. Nisam se javio. Poruka je bila jasna. Vrati se brzo, nama je ovde hladno.

Za to vreme moj foto aparat je već bio napunjen novim snimcima.

nastaviće se…

powered by photorganizr.com

Prijatelji mi sugeršu da pokrenem rubriku o crtanju na blogu. Ne samo da nemam vremena za realizaciju ove ideje nego smatram da ona baš i nije tako sjajna. Učitelj u nekom ateljeu koji prati rad i gde postoji mogućnost da se uči posmatrajući ostale je nezamenjiv.

Sa druge strane, bilo bi šteta ne razviti svoj potencijal ili motivaciju za crtanjem ukoliko se ovo ne može priuštiti.

Za početak Drawspace je mesto gde se ove potrebe mogu zadovoljiti. Da bi ste mogli pogledati sve lekcije neophodna je registracija. Za ambicioznije postoji mogućnost kreiranja sopstvenog albuma.

SOFA figurativna umetnost i baza ozbiljnijih crteža.

Media Art sa korisnim savetima u formi video klipa.

Kako je crtao Leonardo? , stari majstori su uvek dobar uzor.

Tu je i Van Gogh sa svojim crtežima. (psst.. i slikama)

Start Drawing kao inspiracija.

Secret Art Gallery sa korisnim primerima.

Draw Sketch sa još nekoliko lekcija o crtanju. Mali kritički osvrt. :)

Crteži su “školski primer” pomalo šematizovani u finalizaciji, međutim korisni za savladavanje osnova. Želim reći: nije stvar u tome da nešto liči ( naravno i treba da liči) , nego da se isprobaju različiti načini izražavanja i razume estetika crteža što nije neminovno povezano sa lepotom motiva. Do ličnog izraza i ličnog stava potrebno je vreme. Više ili manje, zavisi od talenta i uloženog rada.

Ajd sad, olovke u ruke.

Ne čujem glas ali
pronalazim akorde tog osmeha
na rubu tvojih usana

i lagani ritam koraka
dok me mimoilaziš
gledajući negde u daljinu.

Sluhista sam. Na to obratim pažnju.

Tiho u sebi smišljam refren
u kom bi se mogli ponovo sresti.

Bez reči nedostaje smisao
ali ko da misli u ovom trenu.
Mogle bi reči da te zaustave u nekoj strofi.

Zato štimujem svoj izraz lica za datu situaciju
pred veliki koncert naših promašenih pogleda.

Čuje se muzika.

Dogodi se, s vremena na vreme, posmatrajući prizor pred sobom zamislim kako čujem muziku. Potpuno razgovetan zvuk, melodiju. Muzika prizora. Noćas, razlog za ne prospavanu noć i ovu pesmu. Neka je onda.