in apstrakcija, umetnost

Geraniums, тако се зову мушкатле

     Моја тетка воли мушкатле и због пажње коју им пружа оне напросто бујају зашаренивши читаву стазу до њене куће. Дан је ближи завршетку јер је превалио већи део свог битисања а свеж поветарац наговештава близину ноћи. Уживам у пријатном дворишту њене куће са оловкама у руци и цртам. Испрва није ишло онако како сам желео али је после више упорних покушаја било боље. Време је као и обично у тим ситуацијама пролетело муњевито. Сачувао сам га још толико да заједно попијемо кафу и мало причамо. Течина серија за рекреирање, пренос трке Формуле 1 је завршена па се можемо заједно окупити око стола уживајући у вечери.

Мој син је блистао од радости пошто је могао на миру проучавати кокошке које носе јаја па их је својеручно и на своју одговорност донео као необориви доказ да је ту вештину савладао. И док су му из џепа испадале паприке и млади парадајз, што је свима јасно указивало на ширину и комплексност његовог проучавања која обухвата сеоску флору и фауну, неумољиво је молио маму инсистирајући да погледа пужића ког је пронашао. Моја се драгана само смешила па нисам имао разлога да сумњам да ли је уживала.

Нудим цртеж у својим белешкама и среман сам објаснити разлог за скицу нашег поподнева.

Видите, цртеж садржи много више од линија и валерских вредности површина.
Можда ћу умети да га разложим на сваку емоцију као кришке. Долази зима (дуга и хладна), када ћу имати сећања на лето, подсећа ме колико смо сретни што имамо једни друге. Одложићу их као компот, као слатко од живота на полицу малих радости.

Задовољан сам цртежом јер је најближи правцу у којем бих желео наставити своје истраживање.
И мада мушкатле немају изражен мирис, миришу на слику која се припрема.
Волео бих да већ сутра уроним у боје.

muskatle