Vezati osmeh
Autor ovog sadržaja je Saša | Pripada temi Inspiracija
Igrom slučaja naišao sam na ove tri fotografije. Izmamile su mi osmeh. Sasvim obične stvari.
Slučajno ili namerno?
Autor ovog sadržaja je Saša | Pripada temi Čudesno
 |
Mada kapljice vode izgledaju jednostavno, voda je izuzetno složena materija. Jedna od najistraženijih hemikalija, ali je jedna od hemikalija koja se najmanje razume. Uprkos tome što ima jednostavnu strukturu, ništa druge se ne ponaša tako komplikovano. Trebalo bi da je H2O gas.. ali to je tečnost. Osim toga, kad se zamrzne ona je u čvrstom stanju u obliku leda, pluta umesto da potone, kao što bi smo očekivali.
 |
Ključ te misterije leži u rasporedu atoma kiseonika u molekulima vode i leda. Pa ipak, molekul vode je izuzetno mali i mnogo manje složen u odnosu na druge molekule.
Neki molekuli su sačinjeni od hiljada atoma mnogih od 88 elemenata koji se u prirodnom obliku javljaju na zemlji. Na primer DNK, koja sadrži šifrovane informacije o naslednim osobinama svakog živog bića, može imati na milione atoma samo nekoliko elemenata! Uprkos neverovatnoj složenosti molekul DNK u prečniku ima samo 0.0000025 milimetara. Nakon otkrića 1944. godine da DNK određuje nasledne osobine neke osobe pokrenulo se intezivno istraživanje ovog izuzetno složenog molekula.
Međutim, DNK i voda su samo dve vrste molekula koji se mogu naći u živim i neživim stvarima, da li treba da zaključimo da postoji samo jednostavan korak, između onoga što je živo i onoga što je neživo?
I ako su naučnici očekivali da će pronaći karike koje nedostaju, ili nizove postepenih koraka, između živog i neživog. Postojanje definitivne praznine je konačno dokazano nakon revolucionarnih otkrića u molekularnoj biologiji ranih 1950-ih.
„Sada znamo ne samo to da postoji jaz između živog i neživog sveta, već i to da taj jaz predstavlja najupečatljiviju i najosnovniju prazninu od svih praznina u prirodi. Između žive ćelije i najsloženijeg nebiološkog sistema, kao što je pahuljica, postoji ogroman ponor, toliko ogroman i apsolutan koliko se uopšte može zamisliti“
Kaže mikrobiolog Majkl Denton.
Sinteza gradivnih blokova s malim brojem molekula ja sama po sebi složena, ipak stvaranje takvih molekula je mačiji kašalj u poređenju s onim što se događalo prilikom stvaranja prve žive ćelije. Ćelije mogu postojati same za sebe kao nezavisni živi organizmi, kao što su bakterije, ili mogu funkcionisati kao deo višećelijskog organizma, kao što je čovek. Tačka na kraju ove rečenice velika je koliko 500 ćelija prosečne veličine.
Normalan rast čak i najjednostavnije žive ćelije iziskuje da se na koordiniran način odvija na desetine hiljada hemijskih reakcija. Kako je moguće da se u jednoj sićušnoj ćeliji istovremeno kontroliše 20 000 reakcija?
Majkl Denton je i najsićušniju živu ćeliju uporedio s
„pravom mikrominijaturizovanom fabrikom koja sadrži na hiljade izvanredno konstruisanih delova komplikovane molekularne mašinerije, a sve to sačinjeno od stotinu milijardi atoma, što je daleko komplikovanije od bilo koje mašine koju je napravio čovek i apsolutno je bez premca u neživom svetu“
Što biolozi više razumeju žive ćelije, to im više straha uliva zadatak da utvrde šta sve one rade. Prosečna ljudska ćelija je premala da bi se videla, ipak u svakom trenutku pali se i gasi i do 30 000 od njenih 100 000 gena, koji obavljaju normalne funkcije ćelije ili reaguju na poruke iz drugih ćelija. Čak i da jednog dana uz ogromne napore, potpuno razumemo jednu ljudsku ćeliju, u ljudskom telu ima najmanje 200 vrsta ćelija.
Šta bi smo postigli kad bi smo otkrili kako da konstruišemo i napravimo molekularne mašinske sisteme slične molekularnim sistemima koje nalazimo u ćelijama?
Pomislite samo koliki stvaralački kapacitet poseduje ćelija! Informacije koje sadrži DNK u samo jednoj ćeliji našeg tela ispunila bi oko milion stranica. I ne samo to, svaki put kad se ćelija podeli kako bi stvorila novu ćeliju, te iste informacije se prenose na tu novu ćeliju.
Šta mislite kako je moguće da su u svakoj ćelijia u našem telu ih ima 100 biliona-uprogramirane te informacija?
Da li se to dogodili slučajno ili je za to odgovoran neki Vrhunski Konstruktor?
Poslanica Jevrejima 3:4
Da li ste primetili kako biljke rastu?
Autor ovog sadržaja je Saša | Pripada temi Čudesno
Nakon dobrog obroka leškario sam na kauču zagledan u saksije sa cvećem, kad me je prenuo glas majke:
- Šta to radiš?
- Ništa, gledam kako raste cveće!
- Uzmi neku knjigu pa čitaj, bolje će ti biti.
Poslušao sam je. Nakon nekoliko godina kasnije otkrio sam detalje koji su nedostajali.
Da li ste primetili da mnoge biljke imaju spiralni obrazac rasta?
Stabljika, lišće i cvetovi većine biljaka rastu iz središnjeg dela koje se naziva meristem. Svaki novi zametak, koji se naziva primordijum, razvija se i raste iz meristema u novom smeru, formirajući određeni ugao u odnosu na sledeći zametak.
 |
| Meristem izbliza |
Kod većine biljaka rast primordijuma odvija se pod jedinstvenim uglom, usled čega nastaju spirale. Koji je to ugao?
Prvo zamislite sledeći izazov:
Pokušavate da kreirate biljku kod koje bi novi zametci bili zbijeni oko tačke rasta, ne ostavljajući prazan prostor. Ako se odlučite da svaki novi primordijum raste pod uglom od dve petine u odnosu na prethodni, pojavljuje se problem već kod svakog petog primordijuma koji bi rastao iz iste tačke i u istom smeru. Tako bi se stvorili redovi s neiskorišćenim prostorom između njih.
 |
Dakle, činjenica je da ukoliko biste uzeli bilo koji prost razlomak kao ugao pod kojim bi se odvijao rast, pojavljivali bi se redovi sa neiskorišćenim prostorom između njih.
Idealni razmeštaj novih delova moguć je jedino pod uglom oko 137,5 stepeni, koji se naziva još i „zlatni ugao“ . Šta ga čini tako posebnim?
Zlatan ugao je idealan jer se ne može izraziti u vidu prostog razlomka. Razlomak 5/8 mu je blizu, 8/13 bliži a 13/21 još bliži, ali taj ugao se ne može tačno izraziti nijednim prostim ralomkom. Zbog toga, kada zametak iz meristema raste pod tim uglom u odnosu na prethodni, oni nikada neće rasti u potpuno istom smeru
 |
Umesto da se šire zrakasto iz centralnog dela, zameci formiraju spirale.
Kod komjuterske simulacije rasta primordijuma iz središnje tačke, spirale mogu uočiti samo ako je ugao pod kojim se odvija rast jednak zlatnom uglu. Ukoliko postoji odstupanje od samo jedne desetine stepena, idealni efekat je izgubljen.
 |
Zanimljivo je da broj spirala koje nastaju kao rezultat rasta pod zlatnim uglom obično odgovara sledu brojeva koji je poznat kao Fibernačijev niz. Taj niz je prvi definisao Leonardo Fibonači, italijanski matematičar iz 13. veka. U tom nizu, svaki broj nakon 1 jednak je zbiru prethodna dva broja – 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55 i tako dalje.
Kod cvetova mnogih biljaka koje imaju spiralni obrazac rasta, broj latica često odgovara nekom broju iz Fibernačijevog niza. Neki posmatrači su zapazili da ljutić uglavnom ima 5 latica, Sanguinarija canadensis iz porodice makova 8, dragušac 13, lepa kata 21, margareta 34, a Michaelmas daisies iz porodice glavočika 55 ili 89. Voće i povrće često ima obeležja koja odgovaraju brojevima iz Fibernačijevog niza. Na primer, poprečni presek banane je petostran.
Ako pogledate raspored semenki suncokreta, primetićete spirale koje se prepliću. Može ih biti 55, ili 89 ili mnogo više. Naćićete ih i na karfiolu.
Umetnici već dugo priznaju da je ta zlatna razmera najprijatnija za nače oči. Zašto se rast biljaka odvija baš pod tim neobičnim uglom? Mnogi ljudi zaključuju da je to samo još jedan primer inteligentnog dizajna u živom svetu.
I u drugim prilikama, posmatrajući živi svet oko sebe zadivljen sam načinom na koji je stvoren, kao i sposobnošću čoveka da uživa u njemu, mogu samo da se pridružim mnogima koji zapažaju ruku stvoritelja koji želi da se radujemo životu. O njemu Biblija kaže:
„ Sve je učinio da je lepo u svoje vreme“ ( Propovednik 3:11)*
* U prevodu Daničić/Karadžić “Priče Salomonove”
