Vezivo uljanih boja je ulje, laneno, orahovo, makovo, čisto ili s dodatkom smole, voska, balzama i otapala.

Ulje daje pastu potrebne razmazivosti, suši se sporije od tempere pa se s uljem mogu postići fini prelazi i polutonovi koji se utapaju jedni u druge. Ono što je posebna draž i opšta karakteristika uljane boje je dubinska svetlost. Stoga ulje boji daje dublji ton, transparentnost i sjaj. Kao prednost ove tehnike, ističe se da u procesu sušenja, boje ne menjaju izgled.

Upoređujući ostale štafelajne tehnike poput akvarela, tempere, gvaša ili akrilika, vreme u kom je omogućeno razmazivanje boje je mnogo duže a to omogućuje postizanje mekih bojenih premaza koje su u međusobnom dodiru slivaju jedan u drugi bez otapanja donjih već osušenih slojeva. Sa uljem se može raditi lazurno, pokrivno, pastozno, sjajno ili mat. Starenjem svi tonovi uljanih boja postaju dublji, ali i transparentniji pa se na nekim starijim slikama čak vidi i crtež koji je bio prekriven (pentimenti). Smatra se da dolazi do putovanja veziva na površinu, tzv. “znojenja” (lat. EXUDAT), zbog čega se javlja jača dubinska svetlost.

Ona nije uslovljena samo uljem. Dubinska svetlost boje bitno zavisi i od vrste podloge, kvaliteta apsorbcije, načina gradnje, broja i kvaliteta slojeva ali i od karakteristika određenih pigmenata.

Diego de Velázquez

Uljeni premazi s vremenom postaju krti, tamne, pa ako nisu pravilno građeni gotovo sigurno ispucaju. Pojavljuju se pukotine, tzv. krakelure. Kod jako debelih premaza može doći do smežuravanja boje zbog stezanja ulja prilikom sušenja, pa čak i do mrtvila boje (boja postaje mat). Donji porozni premaz upije vezivo iz gornjeg premaza boje zbog čega izgubi sjaj. Zato se prilikom slikanja moraju strogo poštovati pravila da se slika debljim nanosima boje preko tanjih.

Slika se od nanosa siromašnijim uljem prema uljem bogatijim slojevima, “masno preko posnog”.

Slika se, “mokro na mokro”, ili na osušene (na dodir) slojeve boje, nikada na poluosušenu boju.

Ovo ponovo ukazuje na važnost planiranja slikarskog postupka.

Ulje se suši odozgo prema unutra a proces sušenja traje godinama. Ako slika nije pravilno građena dolazi do pucanja ili ljuštenja slojeva slike. Poštujući to pravilo, Ticijan je više meseci čekao da nastavi rad na istom platnu.

Sporo sušenje je u nekim slučajevima mana, da bi se ono ubrzalo upotrebljavaju se sikativi.

Treba ih oprezno koristiti jer velika količina izaziva pucanje premaza. Preporuka je da se sikativi dodaju lazurama i tankim slojevima boje. Dodatak u deblje premaze može izazvati pucanje boje jer se ona suši puno brže na površini nego u unutrašnjosti.

Kako da napravite tamno braon bajc. Avgust je pravo je vreme da pokupite nekoliko zelenih korica otpalih oraha. Odložite ih da se osuše i pocrne. Potopite koru u vodu u tegli na nekoliko dana. Nakon tih nekoliko dana zagrevajte vodu na vatri postepeno dodajući kašiku ceđi na svakih 4 litara tečnosti. Stavite tečnost u čistu flašu na suncu da odstoji dok još više ne pocrni. Procedite bajc kroz neku krpu, kako bi uklonili nečistoće i završili ste spravljanje. Sa bajcom možete bojiti, dobićete predivne tamne braon tonove drveta. Međutim on je veoma popularan i kod umetnika jer se ponaša slično tušu, čak je veoma pogodan za mešanje sa tuševima. Ceđ se dobija ekstraktovanjem materijala iz pepela izgorelog drveta a može se naći u svakoj prodavnici u hemiji za domaćinstvo.

Tako nam kažu u solarskoj radionici.

Jeftina je, odmah spremna za potrebu i veoma lagana. Može da stane u džep. Ne treba joj energija za pokretanje, nikad ne procuri a trag koji ostavlja može se obrisati. Iako je koriste čak i deca, umetnici prave svoja remek-dela. Mnogi od nas je imaju pri ruci da bi nešto pribeležili. Obična olovka!
Jedno od najjeftijih i najčešće korištenih sredstava za pisanje na svetu.

Kažu sa se običnom drvenom olovkom može se povući linija duga 56 kilometara
i napisati 45 000 reči. Univerzalna, otporna, jednostavna i efikasna, ne pokazuje znake zastarelosti ni pored tehnološkog razvoja savremenog društva. U nekim situacijama nezamenjiva. Onda je sasvim razumljivo zašto je pronašla svoje mesto u kategoriji likovne tehnike.

Pogodna za linijski ili valerski pristup crtežu. Valerske vrednosti možemo postići na razne načine. Pomoću paralelnih ili ukrštenih linija, ton možemo izraziti pomoću tačkica, kratkih crtkanih linija, povlačenjem linija u raznim pravcima, crtkanjem jedno preko drugih, utrljavanjem, brisanjem.

Tekstura se postiže najlakše u tehnici frotaža (frotage). Olovka se trlja preko papira položenog na teksturiranu podlogu, kamen, drvo ili kao deca možemo podmetnuti metalni novčić. Okretanjem podloge, menjanjem i kombinovanjem, mogućnosti se proširiju do neslućenih razmera. Pogledajte zanimljivu galeriju kao primer. Izdvojiću i kao primer nemačkog umetnika nadrealizma Maksa Ernsta (Max Ernst) koji je često radio ovom tehnikom.

Hemijski je veoma postojana tehnika, otporna na dejstvo svetlosti, relativnu vlagu, povećanu temperaturu sve zahvaljujući hemijskoj inertnosti grafita. Negativno je jedino mehanička neotpornost koju donekle možemo izbeći kvalitetnim fiksiranjem.

Da elaboriram olovke u boji? :)

Dijapazon je nijansi je velik. Veoma su zgodne za poneti, koristim ih najčešće kad želim raditi na manjim skicama u prirodi. Nemojte misliti da vam ih uskoro neću pokazati, na godišnjem sam.