Problem je sasvim uobičajen. Tokom rada na slici stignem do tačke* kada više ne umem. Nema se kud. Ostaviti pa prošetati, proverena metoda za opuštanje. Popodne provodim sa porodicom. Pre spavanja, pomislim kako bi bilo zgodno još malo eksperimentisati na računaru. Jutro ću dočekati sa nekoliko varijanti. Sada sam međutim siguran da neće ličiti ni na jednu. Zamršeno? Slažem se, najbolje je prvo odspavati.

*Pod rednim brojem dva.

Pokušavam da degustiram ovaj mir. Napuljsko žuta i smaragdno zelena, zvuče kao titule. Smela kombinacija početka. Precrtavam ovu kompoziciju bekstva iz mašine svakodnevice i stihijskih bujica obaveza. Bez imalo inata demonstriram kako vladam situacijom. Kad se nagomilaju obaveze, liferujem ih prioritetno. Ništa plan i organizacjia. Čapnem posle, od onog što ostane, da se ne ubajati i tek da stvar ne stoji u mestu i ne pusti korenje, to je bitno.

Probleme rešavam kao ukrštenice, gde ne znam ostavim prazno ili ponekad smislim koješta, samo da mi se uklopi pod vodoravno. Sa vremena na vreme, radne akcije pa na o-ruk i mišiće.

Sam svoj gospodar, pokorava se slici. Sloboda je izgleda jedino u izboru. Poenta je u svežini popodneva i mirisu terpentina. Masira hipofizu.

Ja je evo, molim za malo mira, onako ćutke. Teško mi da govorim, a i kad bi govorio zar ne bi izgledalo pomalo blesavo?

Ni da ležim, ni da stojim, ni do čega mi nije. Pitam se, zašto ne odustanem od mukotrpnog izlaganja svetlosti sa 19″ monitora. Kao da se ne razumem u svoje boljke. Mrak je u svojoj raskoši sada najbolji melem.

Kukanje, gunđanje.. ne vredi, ne rešava stvar, oduzima snagu. Samo tišina. Kao dobar refren u beskonačnom ponavljanju trenutka. Na kraju balade, konstatujem sasvim solidnu fotomontažu. Sad mogu da se posvetim i slikanju, miris terpentina deluje umirujuće.

Jedna od bajatih skica,
ovog puta je poslužla kako osnova za fotomanipulaciju.
Ne tako davno, obrađivao sam tematiku „sport”.
Atletika je čini mi se nekako najpogodnija, kraljica sporta. Možda. Ali ispade eto skica.
Hmm..kad malo bolje razmislim, mogao bih ovo naslikati.
Sasvim je moguće.

Ne umem objasniti, jednostavno privlači.

Za „marketing” ću smisliti neku zanimljivu priču.

Ukoliko je formulacija „igra slučaja” u redu, onda je pomalo čudnovato da o ovom nežnom stvorenju saznajem detalje koji bude želju da ga bolje upoznam.