Аутор: Sasha
Eto leto
Zvanično sam na godišnjem odmoru. Šta mi donosi ovo leto?
Proleće je, nemam tremu, menjam temu
Poneo sam i ovog puta sve, kao da mi je bilo potrebno. Ranac, fotoaparat, kojekakvog papira, nepoznat broj olovaka deljiv sa tri, dve kutije akvarelnih boja za svaki slučaj, četkica svih vrsta veličina i dezena a njih sam odavno prestao da brojim. Dva sata sam samo hodao i gledao u ono šta mi je proleće tog popodneva nudilo. U povratku kući, uradio sam nekoliko snimaka.
Da mi je znati, šta mi se motalo po glavi
Proleće je, menjam temu.
Dan neslućene radosti
Hteo ili ne, još uvek nalazim da je predivan dan u kom se umeju uočiti njegove dragocenosti. Iznenađuju me kao neobično zanimljivi kamenčići na obali koje za svaki slučaj sakupim i potom odlažem u džepove sa još nekim važnim sitnicama. Ponekad požudno kao što pesak upija sunce. Očajnički, ako misli nisu jasne. Neodlučan za nestašluke.
Sada mi je kirstalno jasno šta je pitanje vremena i tog neočekivanog trenutka.
Prevalio sam ga i ovaj put a da ne znam tačno kako da vam to objasnim.
Ovo je dan samo tihi nagoveštaj neslućene radosti.
Kao pesma.
Na putu
Šta mogu? Na putu za posao vreme ponekad zaista deluje sumorno. Na ulazu u selo, škljocam sa mesta vozača, privučen toplo žutoj svetlosti farova automobila. Zatim preturam po džepu i tražim još sitnog novca. Volim svratiti do obližnje pekare na vruć burek. Posle njega ne izgleda više tako strašno, čak mi se i fotografija sviđa.