Poneo sam i ovog puta sve, kao da mi je bilo potrebno.  Ranac, fotoaparat, kojekakvog papira, nepoznat broj olovaka deljiv sa tri, dve kutije akvarelnih boja za svaki slučaj, četkica svih vrsta veličina i dezena a njih sam odavno prestao da brojim. Dva sata sam samo hodao i gledao u ono šta mi je proleće tog popodneva nudilo. U povratku kući, uradio sam nekoliko snimaka.
Da mi je znati, šta mi se motalo po glavi

Proleće je, menjam temu.