Skip to main content

Od manjeg ka većem se krećem

Tri skice u trenucima dokolice. Složenica je da od ove ideje napravim bogatije veće crteže koji primoravaju da se unesu još neki novi detalji, teksture, sa izazovom da se ne izgubi od svežine koju pruža neobavezna skica. A onda dalje, na sledeći korak, kada ću dodati boju kao novi element što neminovno usložnjava likovnu problematiku ali zato unosi više percepcije. Tako je to u mojim mislima. Gomila je nepoznanica šta će se dešavati tokom rada. Možda stoga inicira izazov neizvesnot koji te pokreće da se boriš sam sa sobom i unutrašnjim osećajem da si pobednik sve dok ne odustaneš. Ustvari sve što imam kao nešto „sigurno“ je puki osećaj doživljaja zbog kog želim da ga materijalizujem kroz sliku, a to je kada se završeno delo okači na zid. Zatim sve ispočetka.
Bez publike, svetla na sceni, javnosti, potpuno skrivena moć u samoći stvaralaštva.

Облици јесени

Постоји једна дуга улица невероватног назива у близини наше куће.
Алеја кестена. Не морам да вам објашњавам разлоге, лако се капира.
Мој син се кући враћа са пуним џеповима необичних плодова.

Цртам у тишини, то је начин уобличавања света. Док су око мене звуци, стварни и живи, мисли постају бистрије. Цртам мотив без изговарања, знам да је боље тако.

Тешко је данас писати о стваралачком процесу, могућност стварања облика без упоришта и темеља. Волим облик јесени.