Još jedno leto

     I poslednji cvet tise, ovoga leta zaronio je u novi ciklus rađanja i smrti. Vode iz nabujale reke povukle su jata mladih riba u svoje korito ostavivši ispucalu obalu koja me ponekad podseti na ruke ovdašnjih zemljoradnika. Vazduh je topao sa dosta vlage i truleži raskvašenih trava, ukiseljenog drveta. Sve u svemu, mirisna nota ima nekog šarma, oplemenjena svežim mirisom ravničarske zemlje. Volim taj “miris reke”. I ovog puta, pojavljuju se slike iz detinjsva. Zlatna reka, okupana bojama sunca u zalasku, na kojoj se sa pljuskom vode kao biseri rasipaju kapljice, rasterujući vodene pauke. Moj prijatelj Mišika, uživao je kao i svi iz naše grupe, da se zaleti u toplu vodu ispuštajući neartikulisan krik žudeći pri tom da izazove što veći prasak u vodi. U to doba naše mladosti provodili smo mnogo vremena uz reku. Dovoljno da se upije mnoštvo utisaka i emocija vezanih za nju. Danas, svako od nas juri svoje vetrenjače, viđamo se u prolazu ili na godišnjicu mature. Ponekad na terasi restorana uz razgovor, popijemo neko piće posmatrajući reku koja opija svojim spokojom.

 Nije više ništa kao pre, i ovaj spokoj je drugačiji. Više se ne čudim tome niti me to čini setnim. Novi doživljaji, nova lica a ipak sve je prožeto uspomenama. Za slikara je to prednost. “Vreme je naš saveznik” dolaze mi na um misli profesora -Ćake. Potrebno je vreme da se to zaustavi u nekoj slici ili stihu. Moja zlatna riba je ulovljena povoljnog trenutka. Kiša koja pada danas, donela je osveženje i samo kratki predah. Prvim sunčanim danom pokušaću da ulovim još poneku impresiju iz šuma i trava koje bivstvuju uz obale reke.

dva-001

Cnesapiens

Svaki grad može da vam ponudi svoju osobenost. U prolazu to su uglavnom objekti, lepa zgrada ili kuća sa baštom, restoran u kom se osveži. Mesta na kojima se duže zadržavamo poprimaju boju ličnog pečata koji je svakako snažniji i bogatiji u svom sadržaju. Njegovu najveću vrednost nesumnjivo čine ljudi. Što ih bolje upoznajemo otkrićemo njihove kvalitete pa će nam taj grad biti još draži jer grad čine ljudi a ne zgrade i kuće. Tako, i moj grad nudi svoje blago čiju vrednost nije jednostavno proceniti. Merila kojima vrednujemo mogu biti nepouzdana.Treba li pomenuti da je većina sklona proceniti čoveka po bogatstvu, položaju, obrazovanju a ređe po mudrosti, sposobnosti, dobroti.

Pitao sam se – može li neki starosedelac, žitelj u ovom mestu, izneti objektivan zaključak. I pored najbolje volje ne, jer priznao to ili ne pojedinac je ograničen u svojim sposobnostima, subjektivan u emocijama i kad želi biti racionalan.

Zato mislim da to ne mogu ni ja, ipak zadržavam pravo da zapazim ljude koji su zanimljivi, kreativni na ovaj ili onaj način, osobeni, dragi. Neprimećeni ispod sloja svakodnevice, političke i ekonomske stvarnosti. Za neke vreme koje dolazi, pokazaće njihove kvalitete, neki su se davno dokazali, a za neke samo moja simpatija ili radoznalost prouzrokuje da se pomenu.

Drago mi je ako ih zapazite.

Kako god, zadovoljan sam opisom nove rubrike:CNESApiens

Cnesa je jedan stari naziv za Kanjižu, pa bi ova kombinacija sa Sapiens (mudar,pametan) ustvari ukazivala na Kanjižane koji ovaj grad čine vrednijim.

„ Ono što čoveka milim čini, to je njegova dobrota“ Poslovice 19:22.