Dragani:
“Jutro me je probudilo svežinom novog dana opravdavajući svoje postojanje prvim zrakom sunca što se prikradao kao lopov u moju sobu tek okupanom mrakom izgubljene noći.
Pomalo musav od sna nemarno sam se izvukao iz zgužvanih čaršava i utopljene postelje. Posle je sve bilo lako.
Ispunila si ceo dan svojim osmesima i ponekim zavodljivim pogledom.”
Priložena fotomontaža ovoga puta ima ulogu predloška ili skice za novu sliku koju radim na klasičan tradicionalan način “ulje na platnu”. Kakav god da bude konačan izgled u jedno sam potpuno uveren, izgledaće nešto drugačije. Veoma retko mi se desi da slika bude verna imitacija skice. Srećom ovog puta to nije bitno. Ovakav pristup nisam probao do sad, radoznao sam…
Zamorio sam se od rada za računarom i veoma mi prija promena posla. Moj godišnji odmor je počeo, imam dovoljno vremena da završim nekoliko radova i započem pripreme za grafike.
И последњи цвет тисе, овога лета заронио је у нови циклус рађања и смрти. Воде из набујале реке повукле су јата младих риба у своје корито оставивши испуцалу обалу која ме понекад подсети на руке овдашњих земљорадника. Ваздух је топао са доста влаге и трулежи расквашених трава, укисељеног дрвета. Све у свему, мирисна нота има неког шарма, оплемењена свежим мирисом равничарске земље. Волим тај “мирис реке”. И овог пута, појављују се слике из детињсва. Златна река, окупана бојама сунца у заласку, на којој се са пљуском воде као бисери расипају капљице, растерујући водене пауке. Мој пријатељ Мишика, уживао је као и сви из наше групе, да се залети у топлу воду испуштајући неартикулисан крик жудећи при том да изазове што већи прасак у води. У то доба наше младости проводили смо много времена уз реку. Довољно да се упије мноштво утисака и емоција везаних за њу. Данас, свако од нас јури своје ветрењаче, виђамо се у пролазу или на годишњицу матуре. Понекад на тераси ресторана уз разговор, попијемо неко пиће посматрајући реку која опија својим спокојом.
Није више ништа као пре, и овај спокој је другачији. Више се не чудим томе нити ме то чини сетним. Нови доживљаји, нова лица а ипак све је прожето успоменама. За сликара је то предност. “Време је наш савезник” долазе ми на ум мисли професора -Ћаке. Потребно је време да се то заустави у некој слици или стиху. Моја златна риба је уловљена повољног тренутка. Киша која пада данас, донела је освежење и само кратки предах. Првим сунчаним даном покушаћу да уловим још понеку импресију из шума и трава које бивствују уз обале реке.
Dan je bio sasvim običan, baš kao neki drugi kada mislimo da se ne dogada ništa što se već nije dogodilo.
Zatečen, upiljio sam se u svoje parče neba nad glavom. Oblaci su divno primereni trenutku.
